Tog leta sam mogla samo da slušam Marka Louisa. Smenjivale su se na plejlisti numere: „Shine on me“, „Imao sam ružne sne“, „Euridika“, „Pandora“, „Zbog nje“… Tog leta, kombinacija glasa, ritma, stihova, aranžmana delovali su kao uspavanka, isceljujuća himna za ćelije koje su vapile za svetlom

Nisam sigurna da li onaj koji stvara može zaista da obuhvati odjek svojih dela u momentu kreacije. I sama sam dosta pisala i puštala u etar reči samo zato što više nije bilo mesta u meni za njih. Ali i danas, godinama kasnije, javljaju se oni kojima su neki moji tekstovi bili uteha ili podstrek ili snaga. Neki nepoznati ljudi do kojih je putovao spirit.

Tako sam danas posebno srećna zbog ovog razgovora sa Markom Louisom, neosporno velikim umetnikom, stvaraocem balkanskog soula, ali prvenstveno baš zbog tog leta i utehe, emocije, poriva i pokreta koje sam nalazila u njegovom stvaralaštvu. Neki važan deo moje duše opstao je zahvaljujući njegovoj muzici koja me je tada nosila.

Kroz numeru “Sloboda” provejava šamanska hipnoza i zvuci šamanske kulture i rituala. Koliko si i sam upućen u spiritualnost i da li postoji neka praksa koju praktikuješ?

Teoretski ne znam puno o tome. Pratim muziku i stvarno ritam i melodija deluju kao hipnoza. Odvede te negde, to je očaravajući ritam… Ispratio sam neke dokumentarce i lična iskustva ali ritam je nešto što je iskon našeg postojanja i sve se zasniva na tom ponavljanju, loop, krug.

Slobodu treba da tražimo u sebi, izjavio su u jednom intervjuu. Koliko je to moguće i kako je možemo naći u okolnostima u kojima nam je sloboda ograničena?

U ovim okolnostima u kojima živimo mislim da nam je jedino ostalo da nađemo Slobodu u sebi, u svom telu, u svojoj glavi… Sve van toga je svakako ograničeno. Osećaj slobode kroz muziku za mene je najčistiji oblik emocija. To su trnci od glave do pete, stvoreni zvukovima koji prerastaju u pesmu.

Osećaj slobode kroz muziku, za mene je najčistiji oblik emocija

Kako su na tebe i tvoju inspiraciju utisali korona i pandemija? Da li kreiraš bežeći od bola i patnje ili krećući se ka cilju?

Vrlo sam kreativan bio za vreme pandemije, mnogo pesama je nastalo dok smo bili zatvoreni. Jedna od njih je i na poslednjem albumu, pesma koja nosi naziv „Zajedno“. Uveliko sam spremio i pesme za naredni album… Ranije sam stvarao tako kako sam jurio neki cilj i kad dođem do cilja onda vidim da nije to to… Sad stvarno i uživam u procesu i u putu. Cilj se često menja u celom procesu. Najbitnije da se uživa u trenutku i svaki trenutak mi je važan. Ko zna šta će posle biti, a prošlost ne možemo da promenimo.

Koje vrednosti želiš da publika usvoji kroz tvoj rad i tvoje pesme?

Pre svega želim sebi da budem najbolja verzija sebe i to želim i publici. Da se ponašam prema ljudima onako kako bih želeo da se oni ponašaju i prema meni. Da ako nešto vole da ulažu sve u to, da imaju samopouzdanja i da izlaze iz svoje komfor zone svakodnevno. Da su posvećeni sebi i drugima…

Aktivan si i kada je reč o zaštiti prava ljudi, spot „Cveće cafnalo“ je posvećen borbi protiv nasilja nad ženama. Koliko je važno da poznate ličnosti budu promoteri ovih vrednosti i glasogovornici ugroženih grupa?

Svaka podrška je bitna, bilo da je to poznata ličnost ili ne… Nekada baš neka osoba pokrene talas koja nije u žiži ali ima viziju i snagu… Drago mi je ako sam uspeo saradnjom sa ženskim autonomnim centrom da povećamo vidljivost i da naglasimo da postoji podrška.

Šta je za tebe vreme i kako ga kreiraš?

Imamo dnevno 24h koje mogu da iskoristim. Nekada je sekund večnost a nekada proleti dan kao da je sat vremena. Najčešće radim u studiju, nastupam, putujem. To je svakako kombinacija rada i druženja sa mojim prijateljima, kolegama koji su isto na neki način familija. Druga strana je vreme sa mojom porodicom koje je zlatno! Teško je pored toga još nešto da se uklopi, ali uspevam i to ponekad. Želim u budućnosti da više imam vremena da se posvetim sportu i velikoj ljubavi, košarci.

Ranije sam stvarao tako kako sam jurio neki cilj i kad dođem do cilja onda vidim da nije to to… Sad stvarno i uživam u procesu i u putu

Tvoje pesme su više duševna putovanja koja nas vode daleko. Da li ih i sam tako stvaraš i da li baš zato možemo da im se prepustimo?

Pesme koje stvaram su posebni trenuci uhvaćeni i zabeleženi na traci i najlepša stvar je da ostaje večno. Svaka pesma je putovanje ali svaki put neki drugi pravac :). I drago mi je što mogu kroz pesme da doprem do drugih ljudi, da zajedno osetimo istu emociju i da joj se prepustimo.

Pročitaj i: Pozorište je mesto za društveni angažman i aktivizam

Tekst: Jasmina Stojanović / Foto: Dragan Jereminov