Unutrašnje zabrane nisu naše. One su nasledstvo — emocionalno, kulturološko, generacijsko. Put ka dozvoli je put unutrašnje revolucije, čin ljubavi prema sebi, ali i hrabrosti da živimo ono što jesmo
Svesnost kao prvi korak
Ne možemo promeniti ono što ne vidimo. Zato je važno da prvo prepoznaš zabranu.
Zatvori oči i pitaj se: Šta sebi ne dozvoljavam? Oseti gde u telu je to najjače. I samo ostani tu. Ne moraš to odmah da menjaš. Prvo – samo vidi.
Pisanje dnevnika, vođene refleksije i psihoterapija pomažu u osvetljavanju podsvesnih zabrana. Možeš da postavljaš i pitanja:
- Šta sebi ne dozvoljavam?
- Koji glas mi to govori?
- Od koga sam to naučio/la? otvaraju prostor za promenu.
Somatski rad i regulacija nervnog sistema
Rad kroz telo (somatski koučing, TRE, somatska iskustva po Peteru Levineu) omogućava oslobađanje iz zamrznutih stanja i vraćanje u stanje sigurnosti. Kada telo oseti da je bezbedno, um je spremniji da dozvoli novo ponašanje.
Rituali dozvole
Uvođenje ličnih rituala koji afirmišu dozvolu (Dozvoljavam sebi da budem srećna. Dozvoljavam sebi da stanem. Dozvoljavam sebi da budem viđena.) može biti moćan način reprogramiranja starih skripti. Ovi rituali imaju veću snagu ako uključuju pokret, zvuk, dah ili simboliku (npr. zapisivanje i spaljivanje stare zabrane).
Izgovaj novu dozvolu, naglas,ispred ogledala ili u dnevniku. Ponavljaj:
- Dozvoljavam ti da se odmoriš.
- Dozvoljavam ti da pogrešiš.
- Dozvoljavam ti da voliš i budeš voljena
Podrška zajednice
Dugotrajne zabrane se lakše transformišu u sigurnim odnosima. Terapijske grupe, krugovi poverenja i duhovne zajednice mogu poslužiti kao kontejner za eksperimentisanje sa novim dozvolama i za doživljaj da nismo sami u svom unutrašnjem zarobljeništvu.
Kroz pokret, ples, disanje, dodir — vrati se sebi. Trauma se ne isceljuje pričom, već iskustvom sigurnosti. I svaki trenutak prisustva je nova dozvola životu da teče kroz tebe.
Pročitaj i: Cena (samo)zabrana: život koji nije dobio dozvolu da se izrazi
Tekst: Jasmina Stojanović / Foto: Pexels
