Kažu da ispod drveta banjana ništa ne raste.
Ona je pobuna.
Spori ustanak.
Stotinu korena prerušeno u jedan.

Pruža se nadole – u sećanje, u ostatke,
u zakopane delove istorije.
Ona je tu da opstane, da uzdrma,
da zauzme prostor, da rasplete bajke
koje su nam pričali o ženama
što čekaju da ih neko zalije.
Ispod nje ništa ne raste –
ona ne ostavlja mesta za ono
što ne ume da preživi.

A žene koje ja poznajem – one su drveće banjana.
Ne prave mesta za krhkost.
One prave mesta za istinu.
A istina, kao i one, ne cveta.
Ona pušta koren.
Izdržava.
Ostaje.

Pročitaj i: Naša nomadska priroda

Tekst: Pavana Reddy / Foto: Pexels