Mnogi od nas, u jednom trenutku, prepoznaju da im se određeni obrasci stalno ponavljaju, bez obzira na sav trud da ih promene
Kao da se iznova nalazimo u već odigranom filmu. Ponovo smo u istom tipu odnosa, preuzimamo previše odgovornosti, ćutimo do tačke pucanja, trudimo se više nego što dobijamo nazad. Ponovo prepoznajemo osećaj zbunjenosti, umora i unutrašnje praznine. Iznova se pojavljuju ista pitanja, ali ne i odgovori. Postajemo hrčak u točku, u obrascu stalnog kretanja bez promene.
Najčešća pitanja koja postavimo sebi u ovim situacijama počinju sa „zašto“, „gde sam pogrešila“ ili „šta sa mnom nije u redu“. Ovakva pitanja okupiraju naše misli ka traženju krivice i ponavljanju prošlosti. Svi mi posmatramo svet kroz sopstvenu interpretaciju stvarnosti i ne reagujemo na samu stvarnost, već na ono što ona za nas znači. Iz tog razloga, pitanja koja sebi postavljamo i te kako imaju ulogu u kreiranju obrazaca. Pitanja sama po sebi nisu neutralna, već imaju strukturu koja usmerava način razmišljanja. Način na koji postavljamo pitanja direktno utiče na odgovore koje dobijamo, ali i na pravac kojim se krećemo. Kada pitanje nije jasno ili je usmereno na problem, pažnja ostaje zarobljena u istom obrascu ponašanja i osećanja. Tada se um ne otvara ka rešenju, već fokusira na prepreke, strahove i ograničenja.
Pitanja koja su loše formulisana sužavaju pogled. Ona često vode ka analiziranju grešaka, krivice i sopstvene neefikasnosti. U takvim slučajevima osoba ostaje zaglavljena u ponavljajućem obrascu, bez jasnog uvida gde se trenutno nalazi i kojim putem želi da ide. Nasuprot tome, kvalitetna pitanja imaju razvojnu funkciju. Ona pomažu da se sagleda trenutna pozicija, da se razume gde je došlo do zastoja i šta je sledeći mogući korak. Umesto da se traži odgovor na pitanje zašto se ovo dešava, fokus se pomera na pitanja poput „šta je sada važno?“, „šta mi je u ovom trenutku potrebno?“, „kako mogu da reagujem drugačije nego do sada?“.
Takva pitanja ne ignorišu problem već ga postavljaju u širi kontekst. Ona omogućavaju osobi da se emocionalno stabilizuje, sagleda situaciju objektivnije i prepozna sopstvene resurse. Kada znamo gde se nalazimo, prestanemo da se bavimo beskorisnim analizama, mogućim scenarijima, na koje smo navikli, i počinjemo da tražimo rešenja.
Mnogi ljudi imaju poteškoća upravo zato što se zadržavaju na sužavajućim pitanjima. Strah, posebno strah od greške ili neuspeha, često održava isti obrazac razmišljanja. Bez promene pitanja, promena ponašanja je kratkotrajna ili površna. Kada se pažnja usmeri na pitanja koja otvaraju mogućnosti, dolazi do pomeranja svesti. Tada se problem više ne doživljava kao prepreka, već kao informacija, a samim tim naš svet se menja i otvara ka delovanju., iz dana u dan sve više i više.
Ne gubimo energiju na želju da budemo deo odgovora, jer promena ne počinje odgovorom, već pitanjem koje su usudi da bude postavljeno.
Pročitaj i: Prostor lične psihološke bezbednosti: tri praktična koraka za lakšu 2026. godinu
Tekst: Vesna Kragulj / Foto: Pexels
