Letnja topla noć, hladna čaša u rukama. Duša se topi, razliva, teče lagano dok se pustaš, i prepuštaš...

I ima neka čarolija kad zaćutiš pred san letnje noći. Ima neka lakoća u tišini koju odabereš dok slušaš letnji lagani hit. Pa shvatiš da opet i opet sve što treba je da pustiš, i prepustiš. Ima ona neka moćnija od nas, veća od nas sila koja sve lepo sredi, složi, ispravi, otopi, ohladi, smiri ili zagreje, kome šta treba. Al` noćas pusti, samo prepusti….

Leto te uči da može i lagano.

Doziva buku da se upozna sa tišinom, može i jedna i druga u isto vreme, ne veruješ?

Pusti laganu letnju pesmu i zaćuti. Neka teče lagano, oseti tu hladnu čašu u ruci nazdravi. Sebi. Miru. Tišini. Lakoći. Otpusti i opusti svaki grč, svaki stisak, lepše klizi sve kad je glatko i jasno.

Budi kao leto, lako i toplo, bez kontrole. Leto prašta sve. Rastegni se kao dugi letnji dan, stižeš sve, opušteno.

Ako su se baš nanizali dani puni tegova, umiri sebe misleći o tome šta bi volela da te čeka na kraju dana, misli na lakoću koja ti se raduje kad ostaviš brigu iza sebe. Šta bi sebi poželela da skakuće i svetluca kad mu se vratiš nakon što odeš u buku, ponekad i bes. Gde čuvaš to što ti mazi misli i ljubi srce dok ste daleko?

Kako se god zvalo, koliko god bilo, od čega god se pravilo, ljubav mu je suština.

Čuvaj to, i ušuškavaj.

Mekanije nećeš naći.

I nemaš se ti kome izvinjavati zbog onoga što te čini srećnom, živom, laganom. Ali se uvek možeš zahvaliti na tome.

Životu.

Uberi sebi cveće. Idelano je vreme za to.

Nalij vode u tu lepu novu vazu.

Rasporedi boje pune optimizma koji se širi zajedno za mirisima svežih polja.

I olagani se.

Omekašaj se.

Zamiriši i budi lepa od sreće, od lakoće.

Baš takva kakva si.

Pročitaj i: Ples

Tekst: Irena Rangelov / Foto: Unsplash, Pexels