Ono što nas na vidljivoj lepoti zadivljuje, uvek je samo ono nevidljivo. (Mari Ebner Esenbah)
U zdravom telu je i zdrav duh, tvrdi latinska poslovica, ali ja sam sklona verovanju da je u zdravom duhu zdravo i lepo telo. Holistički pogled na svet obuhvata telo, um i emocije kao celinu svakog čoveka. Osoba lepog duha obično zrači pozitivnom energijom, blista i obasjava svojom svetlošću sve oko sebe. Mladolika je, pleni, osvaja i zavodi svojom harizmatičnošču. Sigurna je u sebe, poznaje svoje talente, vrline i mane. Hrabra je u biti i ne plaši se da se prikaže u svom prirodnom svetlu kroz spontanost koju nosi u svojim manirima.
Antička lepota tela i duha
Još od perioda Stare Grčke, žene su svrstavali u arhetipove boginja. Tako je Atena žena koju karakteriše emotivna inteligencija, empatija, moć da uspostavlja dobar odnos mežu ljudima i rešava konflikte. Atemida ima slobodu da bira sopstvene mete i način na koji će doći do svojih ciljeva. Afrodita je zavodnica koja ima prirodni talenat komunikacije, izražen govor tela, erotiku i moć da privuče pažnju na sebe i probudi želju u posmatraču. Estia poseduje intuiciju, unutrašnji pogled na vrednosti, moć da objektivno sasgleda svoje prioritete. Demetra nas uči kako da brinemo i negujemo sebe same i da to bude u istoj meri u kojoj brinemo za nase bližnje. Era (Terra) nas uči samopouzdanju, verovanju da nam je u životu sve moguće i da možemo lako sebe realizovati i biti dobro ukorenjeni u svojim životnim stavovima.
Možda je svaka od karakteristika koje poseduju slavne grčke boginje svojstvena osobama koje poseduju unutrašnju i vanjsku lepotu. Lepota u nama je skup rezonanci prethodnih iskustava naseg življenja. Lepota bogine se prepoznaje u momentu kada jedan cvet otvori svoje latice i kada pokloni svoj opojni miris prirodi, a za uzvrat dobije kap rose na dar. Lepota boginje se nalazi u mirisu proleća, u dašku vetra, koji ostane lako prepoznatljiv u sveže opranoj kosi. Široko raširene ruke prema duši sveta nose u sebi dar i lepotu boginje.
Lepota u nama je skup rezonanci prethodnih iskustava naseg življenja
Lepota kao odraz božanskog
Lepota u ljudima pohranjena je prisustvom Boga u nama. Bog je poklonio autentičnu lepotu svakom od nas, svetlost koju nosimo u sebi čini da svaka spoljašnja nepravilnost bude jedinstven pečat božje kreativnosti. Da li ćemo se nekome svideti ili ne – sasvim je ralativno. Stara italijanska poslovica kaže da nije lepo to što je lepo, već da je lepo to što nam se dopada. Naravno, dodala bih, da o ličnim ukusima ne treba diskutovati!
Treba voleti sebe, raditi na sebi, upoznati sebe, oplemeniti sebe, biti tolerantan prema sebi i drugima, usmeriti svoj duh ka višim ciljevima koji daruju smirenost duha i tela i poklanjaju vrednost i dobrobit sebi i celom svetu. Jer sve vibrira, i sve je jedno i mi smo svi jedna velika celina, pa tako i naše dobro raspoloženje doprinosi nama i daje dobre vibracije kolektivnoj svesti.
To znači otvoriti širom svoje oči i progledati iznutra. Gledajući sve samo površinskim pogledom, primećujemo samo površinu, vidimo na ljudima njihove vanjske crte lica, koje mogu da budu u perfektnim proporcijama, a da opet nude sliku bezličnosti. Biti svoj, specifičan može se samo biti ako se radi na sebi i ukoliko se upozna svoje unutrašnje iskonsko ja, koje nas želi baš takvima kakvi jesmo. Ljudi oko nas mnogo puta su naše ogledalo u kojem se mi ogledamo u celosti. Tako da, ukoliko neko ne voli sebe, ako je ružan sebi, onda ce biti ružan i drugima.
Naše dobro raspoloženje doprinosi nama i daje dobre vibracije kolektivnoj svesti
Osmeh je lepota sam po sebi
Nasmejana osoba je lepa, jer osmeh na našem licu jeste deo estetskog doživljaja koji se prevodi kao lepota. Bes, zloba, ljubomora, strah – izobliče i najlepše crte lica. Lepota dolazi iznutra, što znači da akutno dolazi kroz pozitivne emocije, a hronično kroz generalno stanje duha i sliku o sebi koji sami emitujemo na druge.
Lepota je vezana za ideju o sreći i zato nije slučajno da lepota izaziva osećaj sreće.
Lepota u umetnosti, u prirodi, kontakt sa sublimalnom i vidljivom lepotom ima ogromnu važnost za naše psiho-fizičko zdravlje. Bolesnici u bolnicama ozdrave brže ukoliko ispred sebe mogu da vide sliku prelepih prizora, prirode, i motive ljubavi.
Spoljašnja lepota nam je podarena genetikom naših roditelja, njihova tela su je kreirala, dok se unutrašnja lepota rađa iz naše osvešćenosti, sazrevanja, talentovanosti, plemenitosti i tako obe u skladu čine našu individualnost. Spoljašnji izgled je refleks naseg unutrašnjeg bića.
Lepota dolazi iznutra, što znači da akutno dolazi kroz pozitivne emocije, a hronično kroz generalno stanje duha i sliku o sebi koji sami emitujemo na druge
Spoljašnja lepota je na nivou površine kože i često može biti prepreka ka upoznavanju svoje unutrašnje lepote. Identifikovanje sa svojim spoljašnjim izgledom znači imati paravan iz koga se možemo sakriti, nahraniti svoj ego i ostati njegov zarobljenik. Ego će nas uvek videti ružnima, neskladnima, nedovoljno mladima, i tražiti od nas još žrtvovanja, korekcija i perfekcionisanja.
Aleksandar Veliki je bio prelep, imao je savršeno izvajano telo, ali je bio egocentričan čovek kome su vojni pohodi i uspesi služili da nahrani svoj ego. Kada se susreo sa Diogenom i njegovom fizičkom lepotom koja je zračila, iako ogoljena do kože, bez uobraženosti ega, obasjana plemenitom aurom, prepoznao je u sebi konflikt i krizu ličnog identiteta, osetivši se obeshrabljeno i poraženo.
Unutrašnji mir daje spoljašnju lepotu
Osoba koja poseduje unutrašnju lepotu zna da voli sebe i druge bezuslovnom ljubavlju, poseduje unutrašnji mir, optimizam, empatiju, zna da izgovori lepu reč za svakoga, vidi lepotu i tamo gde je na prvi pogled nema, razume nerazumljivo, prepoznaje i primenjuje istinu, pogled na svet joj je kroz oči duše.
Osoba koja nema unutrašnju lepotu, često ima loš odnos između svog duha i tela, pa se kod nje mogu prepoznati različiti simptomi koji je blokiraju i onemogućavaju da živi harmonično. Tako se dešava da loša osećanja razboljevaju i materijalizuju bolesti i daju loš spoljašnji izgled.
Ego će nas uvek videti ružnima, neskladnima, nedovoljno mladima, i tražiti od nas još žrtvovanja, korekcija i perfekcionisanja
Na primer, bes nas blokira, remeti rad mišića i zglobova i tipičan je osećaj koji loše utiče na jetru kao organ koji filtrira sve, pa i sva naša loša osećanja. Strah daje nepravilan rad bubrega i urinarnog sistema, tuga i bol nas guše i otežavaju nam rad pluća.
Svi ovi simptomi odražavaju se na spoljašnju lepotu. Vremena loših osećanja na našem licu se manifestuju kroz usahle jabčcice na licu koje su direktno povezane sa plućima i znače da nam fali kiseonik u koži, udubljene jamice oko nosa i usta znače da su nam slezina i pankreas u disfunkciji, što simbolise osobu koja je zabrinuta i ne zna da primi lepotu, ljubav i slatku stranu života. Opušteni i atonični obrazi ukazuju na otežan rad jetre i skriveni dugogodišnji bes koji smo potislnuli u sebe.
Zna se da su bore reversibilne i nisu permanentne. Zato, kada u sebi probudimo unutrašnji osmeh ili kad nam se desi zaljubljenost, mi procvetamo kao priroda u proleće, kao i kada volimo i ozarimo se srećom. Naša dusa se nahrani ljubavlju i naše lice blista.
Onoga trenutka kada budemo uspeli da prepoznamo i protumačimo poruku svoga unutrašnjeg plemenitog bića, naše duše i uskladimo svoje misli, telo i emocije, samo onda ćemo osetiti veliku slobodu, mir i ljubav u nama i oko nas, onda će naša spoljašnost zračiti srecom, koža lica će blistati iz svoje svake pore i mi ćemo izgledati kao jedinstveno remek delo Božjih ruku!
Pročitaj i: Put srca
Tekst: Dragana Blagojević Lombardeli, naturopata / Foto: Freepik
