“Obale su sigurnost”, priča nam Tatjana Trajković, umetnica. “One pozivaju na opuštanje čak i kad besni oluja a u ovom periodu života ništa mi nije potrebno kao ta sigurnost. Moje obale nude utočište, stabilnost i radost jer odatle mogu da posmatram vodu, brodove, ptice i druge obale”

Tatjana Trajković je samostalna umetnica i integrativna savetnica u art terapiji i psihodrami. Rođena je 1975.g. u Beogradu, diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti 2000. godine, na odseku grafika knjige/fotografija. Narednih šesnaest godina radila je u izdavačkoj kući kao grafička dizajnerka, art direktorka, foto urednica i novinarka.

Godine 2017. osnovala je udruženje Centar za umetnost i kulturu Artelje čije su aktivnosti usmerene na podršku deci i roditeljima kroz likovne radionice, predavanja, art terapiju i edukaciju. Učestvovala je na više samostalnih i grupnih izložbi. Monotipijom se aktvino bavi poslednje četiri godine a osim ove tehnike radi kolaž, akvarel i akril na platnu.

Tatjana je majka je tri devojčice, živi i radi u Zemunu i svojim radovima pod nazivom OBALE nas je inspirisala da odvojimo VremeZa njenu priču.

Volela sam svoj posao i radovala sam mu se svakodnevno ali me je želja za stvaranjem doslovno pekla i bolela

Bol za stvaranjem

„Dobar deo života provela sam u zatvorenom, radeći za korporaciju“, priča nam Tatjana. „Volela sam svoj posao i radovala sam mu se svakodnevno ali me je želja za stvaranjem doslovno pekla i bolela. Pozdravila sam se sa stalnim zaposlenjem kada sam shvatila da taj bol neće proći i da moram da se okrenem umetnosti kako bih spasila sebe. I to je bio najmudriji korak koji sam za sebe napravila.

Sada vodim umetničku školu za decu i odrasle, pripremam đake za umetničke škole, radim grafike i kolaže i učestvujem na grupnim i samostalnim izložbama a sa decom učestvujem na konkursima na kojima redovno osvajamo nagrade i medalje. Neprestano smišljamo nove projekte koji nas pokreću i usavršavaju.“

Tatjana je imala četiri samostalne izložbe monotipija, i učestvovala je na brojnim kolektivnim izložbama. „Inspiriše me voda, brzina reke, mudrost mora i sigurnost jezera. Priroda je uvek moja polazna tačka, ona je sirova, iskrena i nenametljiva. Verujem u savršenstvo svega što je prirodno. Obale su me privukle svojom raznolikošću, mirom i autentičnošću.“

Početak novog života

„Ovih dana me neizmerno raduje dolazak proleća. Budi se svako moje čulo, pokreće me prolećni vetar, šibaju me mirisi… Proleće je početak novog života, nove misli, nove radosti. Ono je za mene čista inspiracija, gomila boja, zvukova i osećanja koje treba rasporediti, utisnuti, odslušati… I sve spakovati u komadiće sreće.“

Rad sa decom, kao i svakodnevna igra bojama, linijama i papirima doneli su Tatjani potpunu radost i divno buđenje čula, kreativnost u kojoj uživa. „Od osnivanja centra, sa učenicima sam prošla kroz različite tehnike, crtali smo i bojili na načine kojih nema u knjigama, postavili smo pet grupnih izložbi, učestvovali na više kolektivnih izložbi i osvajali nagrade na državnim i međunarodnim konkursima.

Sa novim vetrom došle su i nove priče, ovaj put vezane za knjige – neke od njih sam pripremala za štampu, na nekima dizajnirala korice a jednu posebnu sam ilustrovala.“

Proleće je početak novog života, nove misli, nove radosti

Na svom blogu piše o procesu kroz koji prolazi dok stvara sa svojim učenicima. „Zajedno delimo i uvećavamo znanje koje imamo i u tome beskrajno uživamo. Volela bih da umetnost u budućnosti može da rekonstruiše svet, da pruži nadu i pronađe nove vrednosti.“

Pročitaj i: 6 zabluda o Art terapiji

Tekst: Jasmina Stojanović / Foto: privatna arhiva