U jednom razgovoru sa veoma uspešnim, mudrim i iskusnim čovekom, spomenula sam kako sam nostalgična, a onda počela se pravdam, nesvesno se izvinjavajući zbog toga. Kao da je to nešto loše, pogrešno, nepotrebno
„Nostalgija je dobra stvar“, rekao mi je mirno. „Znači da smo imali lepotu koja nas je oplemenila.” Zaustavila sam se. Od tada, ta rečenica ritmički pulsira u meni skoro poput otkucaja srca i poput male gladi koju utolim sećanjima, ljudima, stvarima, sobom kakva sam nekad bila, ljubavlju kakvu sam nekad osećala, samo ovog puta bez srama. Shvatila sam da sam uvek jurila napred, ciljano sa težnjom da se ne osvrćem. Šta je bilo – bilo je, idemo dalje. To mi je postala i uzrečica. Vrlo retko sam dozvoljavala sebi da dodirnem neka mesta prošlosti, pa čak i ona najlepša i najsvetlija. „Toga više nema, idemo dalje“, odsečno bih sebi naredila.
Ali, nostalgija jeste dobra stvar, složili su se i psiholozi istražujući ovo ambivalentno emocionalno iskustvo. Naravno, ako se ne radi o morbidnoj nostalgiji koja vuče u depresiju. Ziyan Yang, profesor na Institutu za psihologiju Akademije nauka u Kini, objasnio je da ljudi, dok doživljavaju nostalgiju, osećaju toplinu, naklonost i pripadnost i doživljavaju mentalno putovanje kroz vreme. Yang je takođe otkrio da su oblasti mozga aktivne tokom nostalgičnih iskustava povezane sa samorefleksijom, autobiografskim pamćenjem, emocionalnom regulacijom i obradom nagrada. To znači da nostalgija reguliše našu moždanu aktivnost u ovim oblastima, ublažavajući razne psihološke i fizičke pretnje. Sećanje na stvari boljim nego što su bile služi i evolutivnoj svrsi, smatraju psiholozi, jer kada bi ljudi pamtili stvari verno originalu, većina žena nikada ne bi želela da ima više od jednog deteta.
Nostalgija može da bude moćan alat kada se radi o suočavanju sa neprijatnim emocijama, jer nam pomaže da stavimo našu trenutnu situaciju u perspektivu, posebno ako je život haotičan. Tada mozak prirodno traži načine da vrati osećaj reda i predvidljivosti i ide ka onim periodima kada smo osećali psihološku sigurnost. Kada steknemo taj osećaj, psihološki smo bolje pripremljeni za promene, otvoreni smo za nove ideje i iskustva. Nasuprot tome, kada se osećamo anksiozno, nesigurno ili ugroženo, daleko smo manje otvoreni da se upustimo u nešto novo.
Nostalgija je zdrava, čak i vitalna komponenta ljudskog iskustva, ako se ne zaglavimo u prošlosti, već u njoj pronađemo zahvalnost i snagu da se vratimo našem autentičnom ja, podsećajući se na to ko nam je uvek suđeno da budemo.
Pročitaj i: Više si od fizičkog tela
Tekst: Jasmina Stojanović / Foto: Pexels
