Ljudi koji se ponašaju kao da sve znaju često su zapravo zaglavljeni u obrascu ponašanja koji prikriva osećaj niske vrednosti

Većina nas se u životu susrela sa osobom koju bismo tačno mogli opisati kao sveznalicu. Takva osoba ima odgovor na svaku temu, dominira u razgovoru i teško podnosi kada je neko dovede u pitanje — još teže priznaje da nije u pravu.

Boravak u društvu sveznalice često je iscrpljujuć, jer između vas ne postoji razmena energije. Vi niste ravnopravan učesnik, već publika njihovoj potrebi da budu u centru pažnje. A pažnja i poštovanje su verovatno upravo ono što toj osobi najviše nedostaje. Negde u životu naučili su da će znanjem – ili makar njegovom demonstracijom – dobiti to što im treba. Vremenom su se ukopali u ovaj obrazac, iako on više ne funkcioniše. Moguće je da ih plaši iskustvo slušanja, otvorenosti ili učenja nečeg novog, jer im je to postalo strano i nepoznato.

Negde u životu naučili su da će znanjem – ili makar njegovom demonstracijom – dobiti to što im treba

S jedne strane, kada prepoznamo dečju potrebu ispod maske samouverenosti, možemo osetiti saosećanje, pa čak i tolerisati njihovu jednostranu komunikaciju kako ih ne bismo povredili. S druge strane, možemo se osećati iscrpljeno i imati potrebu da takve osobe izbegavamo.

Između ova dva ekstrema, možda postoji i treća mogućnost — da tu osobu zaista volimo i da žudimo za bliskijim odnosom. Ako im priđemo sa dobronamernošću, možemo pokušati da premostimo jaz koji je njihov obrazac ponašanja stvorio. Jednostavno izražavanje želje za bliskošću može im otvoriti srce – i dati vam prostor da zatražite ono što vam u odnosu nedostaje: priliku da i vi doprinesete.

Pročitaj i: Puštanje kao oslobađanje

Tekst: DailyOm / Foto: Pexels