Da li ste primetili da se obično zlikovci ili antagonisti u pričama, bore da promene nešto u svetu, a da ih super-heroji u tome sprečavaju? Iz njihovog ugla – super-heroji su zapravo zli klinovi u točkovima progresa vizije koju imaju

Za svaku priču, knjigu, scenario – potrebno je da imate definisanog protagonistu. To je glavni lik koji je pozitivac i ima naklonost publike. Ali pored njega, izuzetno je važno da imate definisanog i antagonistu – njegovog protivnika koji ga sve vreme sprečava da ostvari svoj (plemeniti) cilj.

Ako priče imitiraju ili naglašavaju realnost, onda i mi u svom životu imamo antagonistu – bilo da se radi o jednoj osobi, sistemu, pojavi. I koja bi, onda, uloga bila tog našeg suparnika – znali ga mi ili ne?

Više od same prepreke

U pričama se smatra da je dobro izgrađen lik antagoniste više od prepreke koju junak treba da savlada. On je odraz herojevih unutrašnjih borbi i katalizator za njegov rast.

Ali, ako gledamo na najosnovnijem nivou, antagonista se suprotstavlja cilju protagoniste i on je ono što blokira, opire se ili gura protagonistu što dalje od uspeha. A protagonista bazično ima tri vrste cilja:

• Da nešto stekne, ostvari, nabavi.
• Da nešto izbegne.
• Da nešto održava.

Da bi priča bila sjajna, a ako to prebacimo u našu realnost – da bi naš život bio sjajan, cilj mora da bude značajan, što znači da i antagonista mora da bude značajan. A to znači da i sam sukob sa njim nosi sa sobom značajne posledice. I u toj napetosti između likova, ne postoji lak, predvidljiv način da svako dobije ono što želi – jer ono što jedan želi uvek se suprotstavlja onome što drugi želi.

(Nije) Sve crno-belo

Kao i protagonista, antagonista ima svoj izobličeni osećaj za dobro i pogrešno. Ako to prebacimo u svoj život – glavni lik (mi) se vodimo društveno prihvaćenim moralnim načelima i vrednostima i verujemo da su naši činovi ispunjeni dobrim delima i motivisani smo željom za najviše dobro svih uključenih. S druge strane, motivacija antagoniste može proizaći iz gladi za moći, potrebe za kontrolom ili izopačenih ideja pravde. Iz našeg ugla, njega vode iskrivljeni moral i skrivene želje, a njegove akcije su neshvatljive i uznemirujuće.

On je za nas zlikovac protiv kog se borimo, a mi smo za njega zlikovac koji mu smeta. Uverljivi  negativci ne rađaju se ni iz čega – oni su oblikovani svojim iskustvima, baš kao i svi mi. Pored toga, studije su pokazale da razumevanje ljudske psihologije može u velikoj meri doprineti stvaranju verodostojnijih i pouzdanijih likova kada ih gradimo. Ali – zašto bismo razumeli negativce?

Katalizator za transformaciju

Ako se protagonista i antagonista neprestano samo suočavaju i bore, ma koliko da su ciljevi i motivacija opravdani – posle nekog vremena, publika će se smoriti. Postaće dosadno i predvidljivo. Pošto su oba lika super – i super-heroj i super-zlikovac, ta borba može da traje beskrajno. Dok postoji heroj, postojaće i njegova senka sa kojom će kad-tad morati da se suoči. Dokle god postoji Senka koja želi da naruši harmoniju, postojaće heroj koji spasava sve(t).

Ali, ako uđemo u motivaciju antagoniste, ako njegove postupke osetimo utemeljenim i stvarnim, ako spoznamo da li njegova dela prevazilaze puku podlost radi sebe same, on postaje lik koji deluje na osnovu duboko ukorenjenih uverenja ili želja, koje su za nas pogrešne ili moralno iskrivljene, ali za njega sasvim ispravne.

Dobro napravljen negativac služi da junaka gurne do sopstvenih granica, često ga terajući da se suoči sa svojim strahovima, manama ili uverenjima. Ova konfrontacija je pokretačka snaga u rastu i promeni karaktera, suštinski element u svakom uverljivom narativu.

Važnost jakog protivnika

Zastrašujući negativac testira snagu junaka. I upravo onaj antagonista koji je složen i višedimenzionalan predstavlja ogledalo koje odražava pozadinske aspekte čovečanstva — i dobre i loše — čineći da priča odjekuje autentičnošću. Njegovo prisustvo u našem narativu je ključno jer upravo on, ili sukob sa njim, transformiše običnu situaciju u nešto nepredvidljvo i duboko.

Ali, kako da (ga) pobedimo? Jer na kraju, i ako se borimo, čak i ako ga razumemo – ostaje da zajedno zaokružimo taj sukob, a mi bismo voleli i da budemo pobednici. Baš kao i on.

Dobro napravljen negativac služi da junaka gurne do sopstvenih granica

Taktike da pobedite zlikovca

Omiljena taktika popularnih scenarista je da se veliki sukobi suze na manju borbu između heroja i ultimativnog šefa. Ovo je lakše prikazati nego veliku bitku sa gomilom čudovišta i negativaca koji predstavljaju produžetak glavnog antagoniste.

Druga taktika je da okrenete zlikovce jedne protiv drugih, bilo da se radi o saosećajnom pozivanju na manje zlo, lukavim pregovorima koji se obraćaju najboljem interesu zlikovca ili potpunoj obmani.

Treći način je da koristite radikalnu promenu taktike. U ovom slučaju, veliki zlikovac samo deluje nepobediv jer junak koristi pogrešan pristup. Možda otkrijete tajnu slabost antagoniste ili saznate da neprijatelj uopšte nije pokušavao da vas napadne.

Heroj može da pobedi moćnog protivnika i uz jednako moćnog saveznika. Ili da postojeći saveznik koji je bio sputan postane dostupan, na primer. Nekada se pojavi deus ex machina, ili junak manifestuje novu moć u presudnom trenutku.

Dokle god postoji Senka koja želi da naruši harmoniju, postojaće heroj koji spasava sve(t)

Jedan od omiljenih načina da se antagonista porazi u priči, a da se pri tome ne radi o ubijanju, jeste da mu se oduzme moć – iznutra. Šta god da rade, negativci veruju da su u pravu ili da su akcije koje preduzimaju za neko veće dobro/više sile. Da biste ih pobedili, ali ne i ubili u svojoj priči, iznesite na istinu šta rade, uverite se da svi relevantni vide njihove zločine i oduzmite im moć.

Dva meni lično omiljena kraja su kada Neo u filmu „Matriks“ ulazi u Smita i razara kod iznutra, što je motiv koji se pojavljuje i u animiranom filmu „Avatar“, kada Ang ulazi u Kralja Vatre i oduzima mu moć – iznutra. To je ujedno, i najriskantniji potez jer traži da postanete Jedno sa antagonistom a da ne postanete On. To je za mene kraj sukoba dostojan heroja, u kojem svi nastavljaju da žive, ali dobro je pobedilo.

Kako da prepoznate svog antagonistu?

Ako ovu priču prebacimo u život, može se desiti da imate svog antagonistu ali da se niste otvoreno sukobili u realnosti. Osećate njegovu senku nad sobom, svojim radom, svojim vizijama. Osećate da se odvija neka praiskonska borba i da ste nekada nadomak pobede, ali da nekada osećate poraz u ustima.

Uz pitanja kojima se modeluje antagonista u priči, možemo da uradimo profajling našeg životnog antagoniste:

1. Za šta se bori vaš antagonista? Šta zastupa?

To ćemo otkriti kroz vas kao protagonistu. Za šta se vi borite? Šta zastupate? U šta verujete? Vaš antagonista predstavlja upravo opozit svega toga. Vaši moralni kompasi će se automatski sukobiti, pre ili kasnije.

2. Koja je rana vašeg antagoniste?

To je neko traumatično iskustvo u njegovoj prošlosti koje ga je dovelo do toga da ne bude baš dobar lik. To je stvar na koju možemo da ukažemo i kažemo, na primer: „Tako je loš jer su ga maltretirali u školi i bio je odbačeno dete“.

3. Čega se boji?

To je upravo ono što će vaš antagonista izbegavati po svaku cenu. Ako uzmemo primer svima poznatog Saurona, znamo da se on plaši gubitka kontrole/moći, i da ga osramoti nekoliko malenih hobita.

4. Kako ste se sreli?

Vrlo retko je cilj antagoniste (bar u početku priče) da uništi protagonistu. Uglavnom negativac i ne zna da dragi heroj uopšte postoji. Ali – putovanje antagoniste će se u najgorem slučaju ukrstiti sa putovanjem protagoniste. I tu dolazi do zapleta.

5. Kako se bori?

Dok protagonista nastavlja svoje putovanje i počinje da uspeva malo više nego što je očekivano, antagonista počinje da besni. Baciće sve što je moguće na protagonistu da vidi da li se drži i šta sve može da izdrži zarad svog cilja. Možda u toj fazi i sam protagnosta shvati da ima tako važan cilj, osvesti ga upravo zbog prepreka koje se pojavljuju. A možda čak antagonista postane toliko izbezumljen da napravi grešku. Savršena prilika koju heroj treba da iskoristi.

Da li vam je sada jasnije ko ili šta je vaša suprotnost koja vas testira?

Ono što želi da uništi heroja, zapravo ga herojem i učini

Kroz konfrontaciju sa antagonistom, prinuđeni smo da razmišljamo o sopstvenim moralnim kompasima i preispitamo granice dobra i zla. Zato je važno da razmotrimo narative u kojima se nalazimo i ispitamo likove koje tumačimo. Jer ako hoćemo da budemo super-heroji sopstvenog života, to se odvajkada ne dešava tako što se ništa ne dešava. Za svaku priču je potreban veliki negativac jer bez njega junak ne može da zablista. Važno je da zapamtimo da kao heroj vodimo bitku IZ pobede, a ne ZA pobedu. Taj cilj kome težimo je toliko veliki i vredan, inače nikoga ne bi bilo briga da nas spreči da to ostvarimo.

Pročitaj i: Zašto ne možemo da razumemo psihopate i zašto i dalje pokušavamo

Tekst: Jasmina Stojanović / Foto: Freepik, Pexels