U ovom jednostavnom pitanju, u filmu Mire Nair “The Reluctant Fundamentalist” rađenom prema istoimenom romanu Mohsina Hamida, opisana je ključna razlika između Istoka i Zapada i predočena nam definicija vrednosti dva svetska poretka
Scena se događa tokom susreta mladog Čangeza Kana sa turskim izdavačem i intelektualcem u Istanbulu, kada Čangez, uspešni diplomac Prinstona i perspektivni analitičar sa Vol Strita treba da zatvori njegovu izdavačku kuću. Do tog trenutka Čangez je uglavnom definisao sebe kroz uspeh, karijeru i sposobnost da se uklopi u američki korporativni svet. Ali tokom razgovora spomene da je njegov otac pesnik. Naizgled beznačajna informacija izaziva sasvim drugačiju reakciju od one na koju je navikao u poslovnom okruženju. Izdavač ne pokazuje interesovanje za njegovu platu, poziciju ili prestižnu kompaniju za koju radi. Njega zanima upravo činjenica da je sin pesnika. Posle ambicioznog života u korporativnoj Americi, rada u prestižnoj firmi tokom kog je otpuštao stotine radnika u kompanijama koje su procenjivali, pri susretu sa izdavačem Čangez je prvi put osetio da ga neko vidi kroz njegovo kulturno nasleđe, identitet i korene, a ne samo kroz profesionalni potencijal.
Čangez dolazi kao predstavnik korporativnog sveta koji knjige, novine i izdavaštvo posmatra kroz bilanse, troškove i profitabilnost, dok izdavač govori o kulturi, identitetu, jeziku i poeziji. U okviru filma, otac pesnik nije samo biografski podatak, već simbolizuje svet dubljeg smisla, kulture, jezika i duhovnosti, nasuprot svetu finansijskih modela i procena vrednosti kojim je Čangez okružen u konsultantskoj firmi. Do tog trenutka, i on sam posmatra svog oca kao nekoga ko pesništvom ne doprinosi porodici koliko bi trebalo i ne vrednuje ni sam njegov izraz i pogled na život. U Istanbulu, izdavač mu pruža antologiju poezije njegovog oca prevedenu na turski i dolazi do prekretnice u samom Čangezu. U njemu se javlja snažno pitanje: na čemu je zasnovana tvoja vrednost?
Zapad potencira ego identiteta („vredim onoliko koliko postižem“), dok nam Istok nudi esencijalni identitet („vredim zato što jesam“). Način na koji različiti ljudi reaguju na tu informaciju otkriva čitav sudar civilizacijskih vrednosti.
Pesnik nije samo profesija već čuvar jezika, kolektivnog sećanja i duhovnog nasleđa jednog naroda
Kada se Čangez kreće u krugovima njujorške finansijske elite, vrednost čoveka prvenstveno se procenjuje kroz njegovu ekonomsku funkciju. Važno je koliko zarađuje, kakvu poziciju zauzima, kolika je njegova tržišna vrednost i koliko doprinosi produktivnosti sistema. U takvom okruženju, zanimanje poput pesnika gotovo da nema jasno mesto na lestvici društvenog prestiža. Iako Zapad baštini jednu od najbogatijih književnih tradicija na svetu, savremena korporativna kultura, kakvu film prikazuje, prednost daje onome što se može izmeriti, kvantifikovati i prikazati u tabelama i izveštajima. Pesnik ne generiše profit, ne povećava tržišnu vrednost kompanije i ne optimizuje poslovne procese, pa podatak da je Čangezov otac pesnik u tom svetu ne nosi naročitu težinu. U najboljem slučaju izaziva prolaznu radoznalost, a u najgorem ostaje potpuno nevažan detalj u biografiji čoveka čiji se identitet procenjuje isključivo kroz prizmu uspeha.
U mnogim istočnjačkim kulturama, posebno u tradicionalnim muslimanskim, persijskim i turskim intelektualnim krugovima, pesnik nije samo profesija već čuvar jezika, kolektivnog sećanja i duhovnog nasleđa jednog naroda. U tradicijama koje su oblikovali pesnici poput Rumija, Hafeza ili Junusa Emrea, poezija nije tek umetnost već način razumevanja sveta. Zato izdavač u Čangezu ne vidi samo mladog konsultanta sa Vol Strita, već naslednika jedne kulturne loze. Upravo to izaziva njegovo iznenađenje, jer prvi put neko pokazuje veće interesovanje za to odakle dolazi nego za ono što je postigao.
Između dva sveta, ko sam ja?
Iako film na površini govori o politici, terorizmu i odnosima između Istoka i Zapada, Čangezova najveća borba zapravo je duboko lična i identitetska. On pokušava da pomiri dve snažne potrebe koje ga vuku u različitim pravcima: želju da bude prihvaćen u svetu kojem se divi i koji mu je pružio priliku za uspeh, i potrebu da ostane veran sebi, svojim korenima, kulturi i vrednostima iz kojih je potekao. Upravo zbog toga Čangez istovremeno deluje kao uspešan profesionalac, idealista, autsajder i tragač za smislom. Njegovo putovanje kroz film može se posmatrati kao proces postepenog buđenja iz identiteta izgrađenog na dostignućima, statusu i spoljašnjem priznanju ka dubljem razumevanju toga ko je zapravo i čemu pripada. U simboličkom smislu, on predstavlja savremenog čoveka koji je naučio kako da ostvari uspeh, ali tek treba da otkrije šta je usput izgubio i ko je postao na tom putu.
On predstavlja savremenog čoveka koji je naučio kako da ostvari uspeh, ali tek treba da otkrije šta je usput izgubio i ko je postao na tom putu
Otac predstavlja svet značenja, kulture i unutrašnjih vrednosti, dok Vol Strit simbolizuje svet procene, vrednovanja i tržišne logike. Dok se u očevom svetu postavlja pitanje šta život znači, u svetu finansija važnije je pitanje koliko nešto vredi. Otac govori jezikom poezije, sećanja i identiteta, dok korporativni svet govori jezikom bilansa, profita i efikasnosti. Za oca je čovekovo dostojanstvo urođena vrednost koja ne zavisi od spoljašnjih okolnosti, dok se u logici tržišta vrednost često povezuje sa produktivnošću, uspehom i ekonomskim učinkom. Iako stvarnost nije tako crno-bela i nijedan od ovih svetova ne može biti sveden na jednostavne suprotnosti, film namerno pojačava kontrast između njih kako bi prikazao dve krajnosti između kojih se Čangez nalazi, rastrzan između potrebe da uspe i potrebe da ostane veran sebi.
Zarobljenici sopstvenih istina
Najprovokativniji sloj filma “The Reluctant Fundamentalist” krije se upravo u njegovom naslovu. Gledalac u početku očekuje priču o religijskom fundamentalizmu, ali kako se radnja razvija postaje jasno da film govori o mnogo širem i univerzalnijem fenomenu: on se pojavljuje svaki put kada neku ideju pretvorimo u jedinu istinu, pa makar to bila i vera da je čovekova vrednost određena isključivo njegovim uspehom, produktivnošću i tržišnom cenom. Čangez zato ne prolazi političko, već egzistencijalno buđenje. Kako se iluzija o svetu kojem je težio polako raspada, on počinje da se vraća pitanjima koja je dugo zanemarivao: ko je kada se skinu sve profesionalne titule, kome pripada i šta je ono što ne želi da izgubi zarad prihvatanja. Njegovo putovanje postaje potraga za unutrašnjom celovitošću i hrabrošću da ostane svoj, čak i kada to znači odustajanje od identiteta koji mu je doneo uspeh. U tom smislu, Čangez predstavlja savremenog čoveka koji je naučio kako da uspe u svetu, ali tek treba da nauči kako da ne izgubi sebe na tom putu.
Fundamentalizam nije pitanje vere, već načina razmišljanja koji odbija nijanse i složenost ljudskog iskustva
Čangez je izraz „fundamentalno“ prvi put čuo mnogo pre nego što su mu ga ponudili islamski radikali – u konsultantskoj firmi na Vol Stritu, gde ga je mentor učio da „se fokusira na osnove“ (focus on the fundamentals). Njegovo buđenje ne vodi ga ka novoj ideologiji, već ka odbacivanju svih sistema koji od čoveka traže da žrtvuje sopstvenu složenost zarad pripadanja U filmu to sažima njegova rečenica koju govori novinaru: „He talked about fundamentals. So did my boss.“ Odnosno, „Govorio je o fundamentalnim istinama. To je govorio i moj šef.“ Na taj način film pokazuje da fundamentalizam nije pitanje vere, već načina razmišljanja koji odbija nijanse i složenost ljudskog iskustva.
Otvoreno srce prima svetlost
Suštinska suprotnost fundamentalizmu nije druga ideologija, druga religija ili druga politička strana. Rekla bih da je to poetski odnos prema životu. Umetnost ne nudi konačne odgovore već promišlja, preispituje, istražuje i ostavlja prostor za paradoks. Ona nas uči da istovremeno možemo biti i snažni i ranjivi, pripadati i tragati, voleti i sumnjati. Bilo da čoveka svodimo na vernika, naciju ili ekonomsku jedinicu, rezultat fundamentalizma je isti: gubi se složenost ljudskog bića. Između fundamentalizma koji tvrdi da zna sve odgovore i poezije koja se nikada ne prestaje diviti misteriji života, jedan izbor određuje sve druge koji dolaze.
Pročitaj i: Ozbiljan čovek: filozofija neizvesnosti i ispitivanje obećanja dobrote
Tekst: Jasmina Stojanović / Foto: Pexels
