Danas sve više ljudi traga za odgovorima koji ne staju u jednostavna objašnjenja. Za uvidima koji čoveka ne posmatra samo kao pojedinca, već kao deo mnogo veće priče — priče porodice, generacija, ljubavi, gubitaka i nevidljivih niti koje nas povezuju. Kroz Online konstelacije, Tatjana Miletić otvorila je prostor u kojem se drevna ljudska pitanja susreću sa savremenim načinom života, pokazujući da bliskost, uvid i transformacija ne zavise od fizičke udaljenosti, već od spremnosti da pogledamo ono što je dugo ostajalo nevidljivo

Porodične i sistemske konstelacije polaze od ideje da nijedan čovek ne postoji izolovano, već kao deo većeg sistema odnosa, priča i iskustava koja se protežu kroz generacije. Poslednjih godina, sa razvojem digitalnih tehnologija, ovaj rad je pronašao svoje mesto i u online prostoru, otvarajući pitanje da li je moguće ostvariti dubok uvid i transformaciju i kada nas od drugih dele kilometri i ekrani.

O tome kako izgledaju online konstelacije, koje teme ljudi danas najčešće donose na rad, šta nas porodični sistemi mogu naučiti o nama samima i da li je moguće pronaći osećaj pripadanja čak i onda kada se osećamo izgubljeno, razgovarali smo sa Tatjanom Miletić, osnivačicom projekta Online konstelacije. Njen rad nije usmeren na „brza rešenja“, već na istraživanje dubljih sistemskih dinamika i o tome kako iskustva pojedinca mogu biti povezana sa širim porodičnim sistemom. Svojim objavama i radom, Tatjana nas poziva da zastanemo i pogledamo malo dublje — u odnose koji nas oblikuju, u obrasce koji se ponavljaju i u mesta u nama koja još traže razumevanje. 

Mnogi i dalje imaju otpor prema ideji da konstelacije mogu da funkcionišu online. Šta bi rekla nekome ko misli da „preko ekrana to nije isto“?

Pozvala bih svakog skeptika da dođe i uveri se sam. Naravno, mogu razumeti da ljudi imaju otpor prema online metodama, ali ja ga nemam. Ako znamo da je sve energija, pa čak i naše emocije — koje jesu energija u pokretu — onda je jasno da kada uđemo u Polje, ta energija deluje na nas jednako, bilo da smo uživo ili online. Mi zapravo kroz konstelacijski metod ulazimo na jedan drugi nivo na kojem su informacije prisutne. Neki to zovu poljem Akaše, neki poljem informacija, a Hellinger je to zvao Poljem Velike duše. Na ovom nivou postoje informacije i tragovi svega što se događalo što možemo videti kroz konstelacijske procese.

Neko može reći: „Ma daj, to je nekakva izmišljotina imate li dokaz za to. Konstelacijska metoda je dokaz. Ali zamislite da godinama odlazite u isti apartman na more i tamo doživljavate predivna iskustva sa porodicom. Sledeće godine kada dođete na isto mesto — kakav je osećaj? Kao da ste kod kuće. Važi i obrnuto. Mi svi ostavljamo određene energetske tragove svuda i oni negde ostaju zapisani. Kroz konstelacijske procese možemo ući u Polje određenih iskustava — naših ili naših predaka — i pogledati gde se naša duša „zaglavila“, pa sada imamo osećaj da nam ništa ne ide ili da se krećemo prema manje, kako je to Hellinger govorio.

Za voditelja nema velike razlike da li očitava Polje uživo, online ili preko određenih predmeta

Iz ovoga možemo osetiti da nije važno gde je reprezenter (osoba koja predstavlja nekoga u radu), da li je uživo ili online, već da li je podešen na pravu frekvenciju da dobije informacije iz Polja. Zbog toga je tu voditelj — da proveri i očita informacije u Polju. Za voditelja nema velike razlike da li očitava Polje uživo, online ili preko određenih predmeta. Onaj ko se prepusti Polju i većim silama koje u njemu deluju, dobiće informacije bez obzira na mesto sa kog pristupa radu. Isto važi i za učesnike.

Da li se „polje“, emocije i telesne reakcije zaista osećaju i kroz online prostor? Kakva su iskustva ljudi koji prvi put dođu skeptični?

Da. I emocije, i telesne senzacije, i pokreti, i zvukovi — sve se može očitati, kao što sam malopre pomenula. Ponekad dođu ljudi koji su stisnuti i nepoverljivi. I to je potpuno u redu. Ljudi često misle da moraju nešto da znaju unapred, da su prošli kroz neke duhovne prakse ili se plaše da će pogrešiti. Jedno od najčešćih pitanja je: „Hoće li se meni nešto desiti?“ i „Hoću li pokupiti tuđ problem?“ Nećete. Ali može vam se desiti da se unutar vas pokrenu određeni procesi do te mere da dobijete odgovore na neka svoja nepostavljena pitanja.

Neretko mi se ljudi jave dan ili dva posle konstelacija sa suzama radosnicama jer se nešto važno pokrenulo unutar njih. Ili se to desi već na samom početku, čim otvorimo Polje. Napomenula bih da su konstelacije metoda u kojoj vi odlučujete na kom nivou učestvujete: kao posmatrač, učesnik ili nosilac rada (osoba za koju se postavlja konstelacija). Imate slobodu da u svakom trenutku možete da odete sa radionice. Isključite se sa Zoom-a i to je sve. Međutim, ukoliko se pokrenu neki procesi kroz nelagodu, ja bih ipak sugerisala da ostanete do kraja, jer možda baš tu leži odgovor na neko vaše duboko, još nepostavljeno pitanje.

Šta je online format doneo ljudima koji možda nikada ne bi došli na uživo radionicu — zbog udaljenosti, anksioznosti, stida ili osećaja nepripadanja?

Pojavom virusa koji nas je sve zatvorio u male stanove i „kutijice“, ljudi su pronašli način da opet budu zajedno. Poslovi su nastavili da funkcionišu, a mnogo toga se preselilo online. Tako je počela i era online konstelacija. Danas udaljenost više gotovo nikome nije problem upravo zahvaljujući tehnološkom razvoju. Na online radionicama imamo mogućnost da se spojimo iz svih delova sveta i u Polje unesemo bogatstvo iskustava koje uživo možda nikada ne bismo uspeli da okupimo na jednom mestu.

Što se tiče stida, anksioznosti ili osećaja nepripadanja — to su možda osećaji koji čak i nisu potpuno vaši. U konstelacijskim krugovima po metodi Berta Hellingera, barem onako kako ih ja vodim, niko ne može biti osramoćen niti izopšten. Na radionici svi koji dođu pripadaju na jednak način. Nema boljih, pametnijih, lepših ili iskusnijih, jer u konstelacijskim procesima to zaista nije važno. Ono što jeste važno jesu sile koje su vas dovele na ovakvu radionicu. Taj unutrašnji pokretač retko greši. Zato verujem da svako ko dođe donese nešto posebno sa sobom i tome se iz dubine duše naklanjam.

Da li postoje teme koje se ljudima čak lakše otvaraju online nego uživo?

Ponekad, kada ljudi nisu dugo u konstelacijskim procesima, imaju osećaj da ih partner ili porodica mogu čuti dok rade od kuće, pa se teže otvaraju za teme koje predstavljaju izazov. Ali takvih slučajeva je veoma malo i statistički nisu značajni. Zapravo, često se desi i suprotno — da se ljudi lakše opuste jer su u svom prostoru, okruženi poznatim stvarima. 

U konstelacijskom Polju rečenica: „Pred Bogom smo svi isti.“ – postaje potpuno jasna. Mogli bismo reći pred Poljem Velike duše svi smo jednaki čak i ja koja vodim proces. Nema dobrih i loših. Ima samo ljudi koji su upleteni, pa je zbog tih upletenosti njihova energija oslabljena. A upravo zato se i okupljamo – da probamo da osnažimo energiju svakog pojedinca. 

Da li online format menja dinamiku rada ili možda čak omogućava dublju introspekciju jer je osoba u svom prostoru?

Ne bih rekla da online značajno menja dinamiku rada u Polju, ali donosi mnoge benefite koji jesu deo fenomenologije konstelacija. Moje iskustvo pokazuje da kada smo online, u svom sigurnom prostoru, gde smo sebi obezbedili nekoliko sati mira bez ometanja, možemo dobiti veoma duboke uvide koji nam zauvek promene percepciju. Takva iskustva volim da nazivam tihim znanjem — izrazom koji sam naučila od svojih divnih učiteljica iz jednog drugog pravca duhovnosti. Jednom stečeno tiho znanje postaje vaš artefakt, vaše energetskoboruđe za slične situacije u životu. Promena se i očitava u toj lakoći prolaska kroz slične situacije na nov i samo vama dostupan način. To donosi određenu dozu autentičnog mira.

Šta je tebe navelo da razvijaš upravo online konstelacije u vremenu kada mnogi i dalje insistiraju isključivo na radu uživo?

Možda upravo to što verujem da ono od čega bežimo često na kraju sustigne čoveka. Ljudi danas često beže od svega što im je nepoznato. Tehnologija nije tu da bismo je se plašili, već da bismo je koristili za svoje najviše dobro. Ne odbacujem rad uživo, ali obožavam prednosti online radionica koje i meni i ljudima štede vreme. Udobnost da učestvujete iz svog prostora daje određenu dozu sigurnosti. U pauzi ste kod kuće, možete pomaziti kućnog ljubimca i popiti šolju čaja. Možete se opustiti i prepustiti procesu bez razmišljanja kako ćete se vratiti kući.

Postoji još jedna velika prednost: online ljudi uglavnom ne poznaju jedni druge. To daje dodatnu sigurnost da su informacije koje dolaze iz Polja autentične.

Na radionicama uživo ljudi se brzo povežu, počnu da dele lične informacije i to ponekad može uticati na percepciju učesnika. Nije jednostavno biti u ulozi, recimo, majke i izgovoriti neku tešku ili neprijatnu informaciju ako ste sa tom osobom prethodno pili kafu ili razvili bliskost.

Udobnost da učestvujete iz svog prostora daje određenu dozu sigurnosti

Mnogi ljudi danas tragaju za podrškom, ali nemaju vremena za višednevne retreatove ili odlazak na radionice. Da li online format demokratizuje ovakav rad i čini ga dostupnijim?

Mogli bismo reći da online format u velikoj meri olakšava pristup radu. Online druženja, pa tako i konstelacijska metoda, demokratizuju rad i čine ga dostupnijim ljudima koji inače možda nikada ne bi mogli da prisustvuju. Danas možemo pristupiti radionici iz bilo kog dela sveta, sa odmora ili iz svog doma — dovoljno je da imamo nekoliko sati mira za sebe. Umesto organizovanja puta, smeštaja, hrane i uklapanja obaveza, online rad nam je udaljen svega nekoliko klikova. Ipak, ne bih zanemarila ni retreatove i radionice uživo. Sve ima svoju draž i posebnu vrstu energetskog iskustva koju toplo preporučujem.

Kako izgleda trenutak kada se grupa ljudi, iako kilometrima udaljena, emocionalno poveže kroz jednu priču ili temu?

Obično je vrlo zanimljivo već na samom početku. Najpre držim uvodnu reč i polako uvodim ljude u to šta je konstelacijska metoda i šta mogu da očekuju. Zatim volim da čujem ljude koji žele da podele sa čim dolaze u Polje. Nekada je to samo ime i mesto odakle dolaze, a nekada ih moram i nežno prekinuti.  Dalje nastavljamo meditacijom koja nas uvodi u proces i povezuje na poseban način. Nakon toga krećemo sa radovima. Neretko ljudi počnu da plaču već tokom uvodnog dela. Ponekad radimo i meditativne vežbe koje je osmislio Bert Hellinger, ukoliko osetim da bi to bilo korisno za grupu.

Da li ljudi danas više traže „rešenja“ ili mesto gde konačno mogu da budu viđeni i saslušani?

Konstelacije nisu psihoterapija niti zamena za psihoterapiju. I kroz konstelacije ja ne mogu ponuditi gotova rešenja. Rešenja čovek najčešće iznedri sam. Ponekad je rešenje upravo prihvatanje da rešenja trenutno nema. I to nekada u čoveku pokrene ogromnu snagu. Da li je neko došao po rešenje ili da bude saslušan meni nije presudno važno. Ja mogu ponuditi drugačiju perspektivu i mogućnost unutrašnjeg odrastanja kroz proces. A onda, kao posledica toga, čovek često bude i viđen i saslušan — i možda pronađe svoje rešenje. Ali to je ipak u njegovim rukama. Ja nemam tu moć. Ja sam samo voditelj kroz proces.

Šta bi poručila onima koji osećaju poziv ka ovom radu, ali ih je strah da se uključe u grupu, čak i online?

„Nije hrabrost nemati strah“, kako je rekao jedan divan spiritualni učitelj sa naših prostora. „Hrabrost je kada imaš strah, a ipak uradiš ono što osećaš da treba.“ Uključivanje u ovakvu radionicu, barem kod mene, ne obavezuje vas ni na šta. Ne morate uraditi ništa. A možda sebi poklonite jedan mali hrabar korak — samo time što ste se priključili radionici. Ako vam se ne dopadne, kao što sam već rekla, uvek možete otići bez ikakvih obaveza. Niko vas neće zadržavati. I to je već veliko iskustvo slobode. Ali ljudi se često plaše upravo slobode izbora. Zato su ove radionice za one koji zaista žele da iskuse delovanje Polja i možda usput malo odrastu.

Pročitaj i: Sazrevanje u kulturi patološke adolescencije

Tekst: Jasmina Stojanović / Foto: Pexels, Freepik