„Ne pokušavajte da živite prijatan život bez patnje, jer ćete se na taj način predati preživljavanju, umesto intezivnom življenju. Umesto toga, težite aktivnom i punom životu, znajući da ste jači od ijednog protivnika na koga možete naići, svesni da ćete uvek moći da se zalečite“, reči su psihologa Tomasa Navara napisane u knjizi „Kincugi“, svetskom bestseleru prevedenom na 20 jezika
Filozofija japanskog koncepta Kincugi sastoji se u ideji prihvatanja nesavršenosti, samim tim i percepciji života na sličan način, naročito kada se radi o patnji, bolu, gubicima i neprilikama sa kojim se svakodnevno susrećemo. Za naslov knjige nije slučanjo odabrana reč „Kincugi“ koja predstavlja drevnu japansku umetnost popravljanja pukotina na predmetima, spajajući ih smolom pomešanom sa prahom plemenitih metala, što podseća na zlato i srebro. Ova metoda, ne samo da popravlja, već naglašava pukotine pretvarajući ih u nove i lepe celine. Metaforički gledano, metodu i te kako možemo primeniti kada su u pitanju naši životi i to onda kada se slome u hiljadu delića.
Popraviti ili krpiti?
Iako sinonimi, ova dva pojma su veoma različita. Brzo, neplansko rešenje, gde pokušavamo da povratimo samu funkcionalost onog što je slomljeno, ali bez obzira na druge kriterijume, podrazumeva krpljenje. Dok, kad je reč o popravci, ljubav i naučene lekcije spajaju se da stvore novi komad, mnogo jači i lepši nego prethodni.
Život dolazi u ravnotežu kada naučimo da budemo snažniji, zalečimo svoje rane i izgradimo iznova svoj život
Tomas Navaro, kako saznajemo na samom početku knjige, sebe naziva atipičnim psihologom, koji voli ljude, njihova osećanja, razmišljanja i dela. Osnivač je velnes centra, a svoju svrhu podredio je pružanju pomoći ljudima kako bi živeli lepše i bolje. Tako i sama knjiga „Kincugi“ nosi posvetu „onima koji pokušavaju da se nasmeju uprkos bolu koji osećaju“.
Upravo suprotno navedenim rečima na samom početku, većina nas teži ka tome da živi lagan i sigarn život, bez ranjavanja i problema. Zvuči osmišljenije i logičnije. Međutim, život dolazi u ravnotežu kada naučimo da budemo snažniji, zalečimo svoje rane i izgradimo iznova svoj život. Na pitanje da li se život može iznova izgraditi, Tomas sa sigurnošću odgovara potvrdno, navodeći kako smo za to napravljeni.
Življenje nije isto što i preživljavanje
Autor na stranicama objašnjava razumljivo i jasno na koji način možemo popraviti život nakon kraha, kao i prikaz raznih situacija na koje je nailazio u svojoj profesionalnoj praksi. Kako je i sam testirao metodu na sebi, ističe da je najbitnija stvar u ovom životu da živimo, što nije isto što i preživljavanje.“Kad živimo, sve je intezivnije; boje su živopisinije, poljupci su puni strasti i naša tela pokreće svaka emocija“. Uzimajući u obzir ovo, ne možemo a da se ne zapitamo da li spadamo u onu grupu ljudi koja živi ili preživljava. I kakva su nam verovanja, da li smo hrabri ili slabi. Čini se da živeti koegzistira sa hrabrošću.
U osnovi primene ove metode leži povratak kontrole nad vlasitim životom i emocijama, razvijajući veru u sebe i svoje sposobnosti, jer bez povratka kontrole nema ni oporavka. Na ovom putu ponekad smo sami, ponekad imamo pomoć. U oba slučaja važno je naše delanje, akcija koja se odnosi na oslobađanje od tereta prošlosti, uživajući u iskustvu i osećanjima, i aktivno ih tražeći. Savet autora je da ne čekamo da potonemo na samo dno i ne ostajemo usidreni u bolu. Ovo obuhvata praćenje i osluškivanje sebe bez prigušivanja buke, znakove koje često ignorišemo i čekamo krajnju granicu iznemoglositi da bi se pokrenuli i promenili ono što duboko u sebi znamo da nam neodogvara. Umesto toga, poziva nas na akciju, prisutnost u sadašnjem trenutku i jasno sagledavanje stvari.
“Kad živimo, sve je intezivnije; boje su živopisinije, poljupci su puni strasti i naša tela pokreće svaka emocija“
Često je dno, nažalost, ono što nas trigeruje da uradimo bilo šta. Skloni smo da se mislima vrtimo ukrug, brinemo, budemo ležerni, i iz nama (ne)poznatih razloga biramo pasivnost. Dok pojednostavljenim razmišljanjem, koje iako zahteva napor, pojednostavljujemo stvari u životu, dolazimo do prihvatanja, preuzimanja odgovornosti, donošenja ispravnih odluka i planiranja potrebnih koraka, promene sadašnjosti koja ne funkcioniše.
Kako i zašto su važni
Tomas, ukazje na važnost „kako“ i „zašto“. Objašnjava da, kada dođe do kraha svesno, bez žurbe pokupimo deliće, ali ne one sa „prljavštinom“, odnosno nekorisnim rutinama, destruktivnim navikama, toksičnim stavovima, kako bismo razumeli i stekli jasnu predstavu o onom što se dogodilo, jer svaki delić ima neku pouku koju treba da naučimo. Analiziranje situacije koja nam se dogodila pomoći će nam da iz zdrave i jasne perspektive sagledamo i iz toga izvučemo značajnu lekciju, koja će oblikovati deo našeg života u budućnosti.
Ono što se dogodilo u prošlosti gubi na značenju, jer kako sam psiholog kaže „koga je briga za vašu prošlost“, bitno postaje šta će se dogoditi od sada nadalje. Kako smo analizirali događaje, razumeli šta se dogodilo i naučili iz tog iskusva, on predstavlja emocionalnu snagu kao ključ prevazilaženja nevolja i životnih izazova, jer sve što nam je potrebno da iznova izgradimo život već imamo, ali se moramo osnažiti. Emocionala snaga je ta koja nam omogućava i štiti našu sreću i emocinalno blagostanje. Dobra vest je da svaka snaga se može naučiti i razviti. Svaka nevolja koja nas muči može biti posledica emocionalne snage koju treba da razvijemo.
U knjizi je predstavljeno petnaest radnji koje će izlečiti vašu emocionalnu ranu: nemojte bežati od nevolja, nemojte se izolovati, nemojte upasti u beznađe, nevolja znači promenu, pomirite se sa činjenicom da se suočavate sa izazovom, usmerite pogled ka dugoročnom, fokusirajte energiju na kratkoročno, promenite i prihvatite, analizirajte svoj unutrašnji dijalog, projketujte spokoj i mir, donosite vlastite odluke, negujte optimizam, odnosite se prema nevolji kao prema prilici za učenje, pronađite ventil za svoje emocije, nemojte da se izlažete nepotrebnom riziku.
Kada prevaziđemo nevolju, ne treba da se stidimo i sakrivamo ožiljke, jer su upravo oni dokaz snage, nove realnosti, naučenih lekcija, novih nas
Svaka od ovih radnji ima svoju značajnost i nephodan je korak ka prevazilaženju nevolje. Kao što već znamo, nijedan uspeh se ne dogodi preko noći, već zahteva vreme i strpljenje. Kada prevaziđemo nevolju, ne treba da se stidimo i sakrivamo ožiljke, jer su upravo oni dokaz snage, nove realnosti, naučenih lekcija, novih nas. Dokaz da se i najgore nevolje mogu prevazići. Na kraju, nije bitno da li smo patili, već da li smo prevazišli patnju.
Prihvatanje popravke života sa sobom donosi saznanje i strah da može ponovo da se slomi, ali i hrabrost. Hrabrost da ne odolevamo životu. Ako smo bili jednom snažni da ga iznova izgradimo, uvek ćemo biti u stanju. Posedujemo taj dar za samoobnovu, nagon za popravkom i rekonstrukcijom. Ostaje pitanje koliko smo motivisani i samopuzdani da pomognemo sebi.
Pročitaj i: Priznanja ranjivosti
Tekst: Vesna Kragulj / Foto: Pexels, Unsplash
