Karl Sejgan je govorio da i za pitu od jabuka prvo moraš da izmislis univerzum. Džozef Kembel je ukazivao da herojsko putovanje uvek uključuje prelazak u drugačiju realnost, gde se pronalazi znanje koje menja sve. A savremeni autori poput Hararija i Nika Bostroma govore da možda živimo u simulaciji – u metarealnosti
Ako to prevedemo u svakodnevni život, postavlja se pitanje: šta zapravo rade veliki stvaraoci? Oni ne prihvataju datu realnost kao konačnu, već je hakuju – pronalaze pukotine, rupe u kodu, i kroz njih stvaraju novo polje mogućnosti. Časlav Brukner sa Univerziteta u Beču tvrdi da ne postoji objektivna realnost nezavisna od posmatrača.
Ratovi, revolucije, nestašice – oduvek su deo planete. Arogantno je verovati da je ovo „najgore vreme“ ili da su krize namenjene samo nama. Realitet nije samo spoljni svet – on je krajnje ličan pojam. Naše učešće počinje na kvantnom nivou – tamo gde se um i materija susreću.
Na tom nivou materija postoji kao još uvek nevidljiv potencijal, spreman da se oblikuje. Veliki stvaraoci upravo tu hakuju metarealnost – povezuju se sa poljem beskonačnih mogućnosti i otvaraju vrata novih izbora.
Realitet nije samo spoljni svet – on je krajnje ličan pojam
Preduzetništvo u kriznim vremenima nije samo „borba za opstanak“ već oblik hakovanja realnosti. Kada tržište kaže „nema kupaca“, stvaraoci pronalaze novu vrednost, novu publiku, novi jezik komunikacije. Kada resursa nema dovoljno, oni izmišljaju model gde se resursi umnožavaju kroz zajednicu i saradnju. Tako su nastale najjače inovacije.
Najčešće greške u krizi
U biznisu i finansijama, ljudi se najviše zaglave jer:
- reaguju iz panike i straha
- ignorišu brojke i realne probleme
- oslanjaju se na zastarele modele
- seku budžete na pogrešnim mestima (marketing, ljudi)
- zadužuju se bez plana
- ćute umesto da komuniciraju iskreno
- gledaju samo kratkoročno preživljavanje
- odbijaju da promene mindset i navike
Kod za novu ekonomiju svrhe
Krizna vremena nas podsećaju da je „stara realnost“ krhka i navode nas da biramo: povlačenje ili hrabro osmišljavanje novog. Veliki stvaraoci nikada nisu čekali da se oluje smire – koristili su ih kao vetar u leđa da hakuju stvarnost i postanu pioniri novih sistema. Pogledajmo kako kvantna nauka može da nam pomogne da promenimo pogled na realnost:
Deliberate Observation (svesno posmatranje) u kreativnom radu
Uzmimo analogiju sa kvantnom teorijom gde posmatrač utiče na ishod (observer effect). U biznisu se ovo može primeniti kroz “svesno posmatranje” procesa u firmi: marketinga, prodaje, regrutacije. Postavljanje hipoteze: „Ako promenim način na koji komuniciram sa klijentima, promeniće se i njihova percepcija i ponašanje“.
Superpozicija ideja / Parallel Possibilities
Kvantna superpozicija govori da sistem može biti u više stanja istovremeno dok se ne meri. U kreativnom biznisu, to znači razvijati više ideja paralelno, ne otpisivati ništa rano, već testirati razne pristupe (npr. dva različita proizvoda ili dva različita target segmenta) i videti koja „kolapsira“ u uspeh.
Quantum Decision Making
U doba neizvesnosti (kao što je kriza), klasični modeli rizika često ne funkcionišu jer svet ne reaguje linearno. Kvantni pristup bi bio: prihvati neodređenost, koristi scenarije, koristi simulacije i hipoteze, kao i intuiciju, umesto da zaglaviš u „čekanju boljeg trenutka“.
Oni koji se usude da izađu iz pasivne uloge i preuzmu odgovornost za sopstvenu percepciju postaju stvarni kreatori – ne zato što kontrolišu svet, već zato što otkrivaju unutrašnju slobodu da oblikuju svoje puteve i da uvek iznova otvaraju vrata novih mogućnosti.
Pročitaj i: Skelet biznisa: Zašto struktura određuje snagu i prilagodljivost poslovanja
Tekst: Jasmina Stojanović / Foto: Privatna arhiva
