Plivanje je za njega bitna životna veština koju svako dete treba da savlada, a njegov put trenera počinje, može se reći, još u periodu adolescencije dok je i sam trenirao plivanje. Kako je to bila ljubav na prvi pogled, od plivačkih snova nikada nije odustao. Danas, svoje znanje i iskustvo nesebično prenosi kako na decu, na jedan kreativan i zabavan način kroz igru, tako i na roditelje

Po struci profesor fizičkog vaspitanja, a po zanimanju trener plivanja, Vladimir Anušić, kao neko ko je čitav svoj život u vodi, sa nama deli svoju priču koja nadahnjuje i podseća da ispunjenjem svoje svrhe zaista doprinosimo da svet bude bolje mesto.

Zašto je važno da znamo da plivamo i kada je najbolje usvojiti ovu veštinu?

Plivanje ima snagu da poboljša život deci, porodici, od najranijeg uzrasta! Plivanje je životna veština koju svako dete treba da savlada kako bi bilo bezbedno, igrajući se na najvećem igralištu na svetu – vodi. Plivanje je jedini sport u kome može četvoromesečno dete da uživa, ali i cela porodica. Časovi plivanja, bebi plivanje, od najranijeg doba, smanjuju potencijalna utapanja i do 50%. Pored dobrobiti za fizičko zdravlje, podloga za pravilan razvoj, motoriku i koordinaciju kod dece, plivanje doprinosi očuvanju i razvoju mentalnog zdravlja. Nauka kaže da deca koja plivaju od najranijeg uzrasta su naprednija od svojih vršnjaka u predškolskom uzrastu.

Plivanje za decu je lek, ali i za celu porodicu.

Iz svog višegodišnjeg iskustva u radu sa bebama, decom, tinejdžerima, odraslima kao i sa veteranima, decom sa invaliditetom, slobodno mogu reći da bolest nije barijera da se neko bavi plivanjem. Čak naprotiv. Voda je tu za sve. Plivanje NE ograničava decu koja imaju problema sa disanjem, astmom, deca koja imaju dijabetes poželjno je da plivaju… Plivanje će učiniti dosta za vas i vaše opšte zdravlje, ukoliko ste uporni i verujete mu.

Kada si shvatio svoju misiju, da želiš da radiš kao trener plivanja?

U vodi sam čitav svoj život. Još u osnovnoj školi dok sam trenirao plivanje, bila je to ljubav na prvi pogled. Već tada sam znao da ću biti u sportu, raditi na edukaciji od najranijeg uzrasta. Nakon plivačke karijere, u trenerskom poslu sam od svoje 22. godine. Danas, nakon skoro tri decenije ljubav prema plivanju ne bledi. Plivanje kao i pisanje, čitanje, za mene su osnovna kultura življenja.

Koju tvoju osobinu smatraš značajnu za trenerski rad?

Za kvalitetan trenerski pristup neophodan je spektar veština i znanja.  Kada bi me pitali kakvog bi trenera izabrao za svoju decu, on bi bio baš kao moj trener plivanja Bata. Obavezno bi trebalo da bude: pozitivan duhom, nasmejan, autoritativan i dosledan. Pored toga što ima znanje i iskustvo. Naravno, svaki iskusan trener trebalo bi da na dnevnom nivou ohrabruje decu i uči ih ne samo ono što je u knjigama zapisano.

Tako, da pored znanja i iskustva svaki trener plivanja potrebno je da: Bude kreativan u deljenju znanja. Postavi jasne ciljeve sebi i deci zbog čega ih nešto učite i šta oni treba da zapamte. Treba da ima osećaj kako za sve učenike ponaosob, tako i za tim, jer na taj način razvija i međusobno poštovanje kod svakog. Bude spreman da odgovori na sva pitanja koja mu deca ili roditelji postave. Da izgradi poverenje, sigurnost. Biće sigurno duplo uzvraćeno. Deca to osećaju, njih nije moguće prevariti. Najlepši osećaj za roditelje, ali i za trenera plivanja je kada dete izađe nasmejano sa najvećeg „igrališta“ na svetu – vode  i sutra želi da se na njega vrati.

Kao neko ko radi sa decom kolika i koja je tvoja uloga u njihovom rastu i razvoju?

Plivanjem uz igranje i istraživanje, svakodnevno „hranimo” decu znanjem, veštinama koje pokreću ne samo um, telo, već i srce, ali i bude uspavanu radoznalost za ceo život. Moj zadatak je da im pomognem da što lakše savladaju plivanje, ako je moguće na što zabavniji način, kako bi bili što bezbedniji i sigurniji danas i sutra na najvećem „igralištu” na svetu – vodi. Ponosan sam kada vidim da kroz plivanje i igru u vodi decu inspirišem, podržavam, kroz radoznalost i prihvatanje, jer sadržaj koji proizilazi iz igre, ostavlja pečat ne samo na njih, već i na nas.

Kako ohrabruješ i motivišeš početnike i one koji imaju strah od vode?

Postepeno, uz priču, motivaciju i kroz igru koja je važna kod dece… Ali za početak je bitno steći poverenje kod osobe koja ima strah od vode. Strah od vode ne bira godine, a ni to da li ste plivač ili ne. Nema striktnih pravila, jer strahova od vode je mnogo, i svaki je svom vlasniku najstrašniji. On može biti stečen ili urođen. Kod dece se javlja najčešće između prve i druge godine i to zbog lošeg prvog iskustva sa vodom i njenim okruženjem.

Sa druge strane, strah može da se javi i dok je dete prisustvovalo utapanju, iz daljine samo posmatralo, ili jednostavno roditelji, neko iz porodice je imao negativan doživaljaj sa vodom i sad je taj strah preneo na dete. Treće, detetu trenutno voda ne prija, poštujte to kao roditelj, pratite i budite strpljivi.

Plivanjem uz igranje i istraživanje, svakodnevno „hranimo” decu znanjem, veštinama koje pokreću ne samo um, telo, već i srce

Nije lako prevazići strah od vode kod dece, niti kod odraslih, to je sigurno. Kod straha od vode nema žurbe. Potrebno je strpljenje. Neko strah od vode prevaziđe očas, neko za dve nedelje intezivnog druženja sa vodom, a neko tek za tri meseca, godinu ili dve. Bitno je da ne odustanete. Treba da znate da niste u tome sami. Za početak je potrebna samo jaka volja da bi pokušali. Zatim, korak po korak uz stručni nadzor, zajedno do konačnog cilja.

Prevazilaženje straha od vode kod dece, ali i kod odraslih važno je da prepustite stručnom licu. Nije dovoljno biti samo trener plivanja, psiholog, pedagog u takvim situacijama je neophodno i iskustvo u radu sa osobama koje imaju strah od vode (Licencirani sam trener za aqua fobiju IOA CTA). Verovali ili ne, osvajači olimpijskih medalja imali su strah od vode, pa su ga prevazišli.

Ko brine o bezbednosti dece u vodi?

Bezbednost dece u vodi je prioritet. Zato je na svima nama da brinemo o njihovoj bezbednosti u i oko vode… Kada shvatimo da plivanje nije letnja avantura, već životna veština koju svako dete treba da savlada još u najranijem uzrastu, ali i da se o plivanju i bezbednosti dece u i oko vode glasno priča 365 dana, onda smo tek na početku, ali na veoma dobrom startu. Sve dok je drugačije i bez sistemske podrške kroz edukaciju u cilju prevencije, ali i kroz odgovornost i to na svim nivoima – počevši od plivača i neplivača; trenera plivanja; spasioca i stručne službe; roditelja; babe, tekte, stričevi, familije; medija u najširem smislu; države – teško da možemo lavinu bezbednosti najmilijih kraj vode i u vodi pokrenuti.

Verovali ili ne, osvajači olimpijskih medalja imali su strah od vode, pa su ga prevazišli.

Najbitnije od svega je da decu od malena učimo da budu sigurna u vodi, i da im je vodeno okruženje poznato i da se u njemu osećaju prijatno, i naravno najvažnije, kao prevencija utapanja, neželjenih povreda u blizini vode. Poštovanjem 10 osnovnih pravila ponašanja na u vodi i kraj nje, deca, mogu da izbegnu opasne situacije, neželjene ishode, kako u vodi, tako i kraj nje. Imajte na umu, da svaka prevencija, edukacija stručnog osoblja, roditelja, dece, čitave familije o bezbednosti u vodi i oko vode potencijalno može spasiti nekome život!

Zato je na roditeljima, kao i svima koji su u njihovom okruženju, da sa njima pričaju o situacijama koje su realne – da ih edukuju. Kasno je da mudrujemo i tražimo krivca kada se već nešto desi. A na nama stručnjacima za plivanje,  je da ih učimo kako da budu bezbedna oko, na i u vodi.

Koje su najčešće predrasude o plivanju koje roditelji imaju kada upisuju dete u školicu?

Znam dosta roditelja, koji bi već sutra da im dete zapliva, prepliva bazen nakon drugog časa, izroni medalju nakon mesec dana… Plivanje, kao bilo koja druge veština koja se uči, je proces.

Praksa je pokazala da što ranije vaše dete stupi u kontakt sa vodom i bazenom, manja je šansa da zaboravi svoje prirodno okruženje iz proteklih devet meseci u maminom stomaku. Stoga, ako želite da se vaše dete od malena opusti u vodi i nauči da pliva, trebate što pre krenuti sa časovima bebi plivanja i obezbediti im redovne prilike da vežbaju u vodi. To ne znači da će naučiti kraul ili delfin, već da će posle izvesnog vremena moći da se održavaju u vodi.

Ukoliko želite da dete, uzrasta od tri godine pa na više, pravilno nauči da pliva, taj proces traje i do godinu dana u kontinuitetu. Naravno ni to nije zagarantovano, jer deca nisu roboti, i oni imaju svoje dobre i loše dane. Da bi dete potpuno ovladalo osnovnim tehnikama koje su prilagođene uzrastu i snalaženju u vodi, da bi se napredak video potrebno je dva do tri puta nedeljno da je dete u bazenu tokom cele godine. Nemojte se ni tada gorditi, jer uvek je dovoljna sekunda naše nepažnje da zbog nečega dete stvori strah i odbojnost od vode i plivanja.

Plivanje, kao bilo koja druge veština koja se uči, je proces

Cilj plivanja za decu predškolskog uzrasta treba da bude u vidu kupanja i zabave, jer kroz takav pristup dete postaje samostalno i sigurno u vodi.

Koje važne životne lekcije si naučio tokom rada kao profesionalni plivač i trener plivanja?

Slobodno mogu reći da me je plivanje naučilo da budem bolji čovek, da prepoznam ono sivilo što svako ima u sebi, ali i bolji trener i roditelj iz dana u dan. Plivanje mi je otvorilo vrata novih saznanja. Dozvolio sam da plivanje bude moj kompas znanja, radosti, ljubavi, i svega onog zbog čega se osećam boljim u vodi i kraj nje. Plivačko iskustvo me je odvelo na sasvim drugačiji put, od onoga na samom početku i zbog toga sam mu zahvalan… put ka ljubavi prema sebi, samoostvarenju i samopoštovanju.

Bilo je trenutaka u plivanju koji su me stavili na ozbiljne testove, ali nisam odustao ni kada je krenulo nizvodno. Nikada nisam odustao od plivačkih snova već sam uživao u svakom zaveslaju i udahu. To svoje iskustvo danas prenosim na decu, buduće plivače! I pored svega toga znam da me tek čekaju kilometri i kilometri koje treba da isplivam u slatkoj i slanoj vodi, ali to je sve deo odrastanja u i kraj vode. Život je lepši kada plivaš!

Šta deca mogu da nauče od plivanja?

Plivanje daje deci sigurnost u odrastanju. Hrani zdravlje i stvara dobre navike. Ono je sjajan učitelj. Uz plivanje dete se upoznaje sa elementima igre blizu vode i šta sve treba da se poštuje kada je u i kraj nje. Tu nema mesta za greške. Pravila i izbori postoje, a odluke se poštuju. Svakodnevnim plivanjem deca se upoznaju sa upornošću, doslednošću, razvija sopstvene veštine. Trenira koncentraciju. Plivanje stvara energiju i detinjstvu pruža budućnost sa verom u sebe.

Plivanje mi je otvorilo vrata novih saznanja. Dozvolio sam da plivanje bude moj kompas znanja, radosti, ljubavi, i svega onog zbog čega se osećam boljim

Pored plivanja šta te još inspiriše?

Moja svakodnevna inspiracija su moja porodica, deca, muzika i pisanje. Zato sam povezao plivanje sa njima i kreirao jedinstveni edukativni digitalni prostor neiscrpne inspiracije o ljubavi prema vodi, plivanju, deci Swimming Dad www.swimmingdad.com. Obožavam dobar basket i muziku. Volim da sviram saksofon, gitaru i pevam pod vodom!

Kakav je osećaj kada znaš da doprinosiš poboljšanju kvaliteta života dece još od malih nogu?

Ako mu dozvolimo, plivanje može da ima posebnu ulogu u životu svakog dečaka, devojčice i njihove porodice. To je ono „virtuelno bojište” i prilika da se raste, savlađujući najrazličitije discipline koje im voda i plivanje pružaju, ali i mogućnost da se povežu sa životnim vrednostima koje sa sobom nosi kako porodica, tako i društvo u i kraj vode.

Deci su potrebni koreni, ali i krila. Plivanje im ih daje. Jake korene dobijaju od snažnog povezivanja sa vodom od najranijeg uzrasta, dok im „krila” stasaju kroz širenje vidika, učenje uz sigurnu osobu koja ih upoznaje sa vodenim svetom! Moje je zadovoljsto biti deo njihove priče i odrastanja uz plivanje.

Ponosan sam danas kad vidim dečiji osmeh sa ivice bazena. Zašto? Zato što dečiji osmeh je taj koji potvrđuje da li smo iskreno, celim bićem u igri, i na pravom “igralištu”! To je ono što me pokreće svaki dan da pričam priče o plivanju i odrastanju, kreiram za njih edukativne materijale, slikovnice, motivišem ih da uključe plivanje u svakodnevni život, kao i da uskočim u bazen i učim decu najlepšoj veštini za život.

Najvažnije mi je da makar i na mikro nivou, podignem svest kod roditelja, dece, i njihovih prijatelja koliko je plivanje bitna životna veština.

Pročitaj i: Mali jogini i jogine

Tekst. Vesna Kragulj / Foto: privatna arhiva