Danas, uprkos svemu, želim da stavim fokus na dobro. Dolazi mi čarobna reč – radost! Pa, kako stojite sa njom?
Jeste li na Vi? Možda se družite periodično… ili ste baš bliski i svakodnevno uživate u njenom društvu?
Verujem da umeti odložiti mnoga zadovoljstva jeste deo procesa dostizanja još većeg užitka, još veće radosti, i mnogo veće vere u sebe. Put do ovladavanja sobom i prevazilaženja sopstvenih limita, blokada i slabosti. Ipak, sve sam uverenija da je radovanje (za)čin bez koga svakodnevica nema mnogo smisla, i ostaje bleda, beživotna kolotečina koja ne nudi i ne otvara nova polja i nove stepenike ka napretku u bilo čemu.
Prestani da odlažeš radost, oživi je u sebi i neka bude deo baš svakog tvog koraka, ili bar svega onoga na šta ti možeš da utičeš. Unesi radost kroz celo svoje biće, i sijaj.
Radost je ključ.
Otvara vrata…
Zamisli samo koja sve…
Vreme je da se zapitaš – koja je tvoja percepcija ili što kaže pesma – koja je tvoja talasna dužina, koji su tvoji pogledi na svet?
Od toga zavisi sve.
Neko može dobiti raskošan buket divljih ruža i sve vreme videti samo trnje.
Neko će pak posmatrati korov i videti u njemu prelepo divlje poljsko cveće, i uživati u toj, nekome beznačajnoj biljci.
Pa, ko je na kraju dana srećniji…
Nije važno ko je u pravu, računa se ko zaspi sa osmehom na licu. A još bolje ako je osmeh došao sasvim spontamo, naizgled ničim izazvan. A mudri znaju da je to osmeh spokojnog čoveka koji vrednuje svet oko sebe jer mu svest u njemu to i omogućava.
Velika je zabluda uverenje da nam se radost dešava, da su okolnosti zaslužne za njenu manifestaciju, odnosno njeno odsustvo.
Zapravo, radost je, kao u suštini i sve ostalo, stvar izbora i percepcije. Ali i discipline, da je uprkos svemu, svakog dana, svesno biramo.
Umorni smo jer nismo uradili tačno ono što pali iskru naše unutrašnje radosti
A kako joj potrčati u susret ako nas konstantno preplavljuje osećaj umora, praznine, apatije.
Mi u stvari mislimo (uveravamo sebe nesvesno) da smo preumorni od gomile obavljenog posla, dok stvari stoje drugačije. Umorni smo jer nismo uradili tačno ono što pali iskru naše unutrašnje radosti.
I to je to. A duboko u sebi, kad se umirimo i oslušnemo, čućemo jasnu poruku šta je to što nas pali i razgoreva. Tu se prepoznaje sreća, spokoj, motivacija za novi dan.
Ključno pitanje. Kako kreirati više radosti?
Iako logično deluje da moraš da izbegavaš negativne misli, promenom perspektive možemo u njima videti pomoćnika, prevozno sredstvo do radosti. Kako? Prepoznaš negativnu misao, osvestiš je i misaono se prebaciš do tačke njene suprotnosti, zadržiš se tamo i makar minut daš sebi vremena da svesno misliš o tome sta je suprotno toj neprijatnoj misli.
Ljudi svašta govore, o sebi, o nama i o onima koji nisu prisutni. Naš odgovor na to – kreira.
Zato, osvesti kako reaguješ na takve ljude i situcije koje ubijaju radost. Da li ostaješ u tom krugu ili se pomeraš u pravcu svojih radosnih ciljeva. I ne zaboravi da ne brineš!
Pusti brige, speri tuđe loše energije, i uživaj u sebi! Živeli, živote!
Pročitaj i: Ciklični smo koliko i priroda
Tekst: Irena Rangelov / Foto: Pexels
