Reč equanimity potiče od kombinacije dva latinska pojma: aequus, što znači „ujednačen, ravnomeran” i animus, što znači „um” ili „duh”. Ekvanimitet se odlikuje sposobnošću da ostanemo mirni, pribrani, otvoreni i nereaktivni pred izazovnim ili uznemirujućim situacijama

Srećom, ekvanimitet nije samo psihološka osobina sa kojom se rađamo, već i stanje uma koje možemo aktivno razvijati. Jer kada smo u stanju ekvanimiteta, na uspone i padove života odgovaramo sa više jasnoće i mudrosti. To je važna vrlina u drevnim tradicijama mudrosti koje vrednuju radikalno prihvatanje, nevezivanje i nereaktivnost. Posebno je značajna u budizmu i stoičkoj filozofiji. Ekvanimitet proizilazi iz pažljivo negovanog načina razmišljanja i smirenog unutrašnjeg stava koji nas čini otpornijima na spoljašnje okolnosti.

Veština ekvanimiteta povezana je sa pojmovima kao što su otpornost, regulacija emocija, emocionalna reaktivnost, mindfulness, kognitivna fleksibilnost i sposobnost sagledavanja stvari iz više uglova. U poslednje vreme, sve veći broj zapadnih psihologa pokazuje interesovanje za ovaj koncept i utvrđuje da ekvanimitet ima merljivo pozitivan uticaj na naše mentalno blagostanje, te je Hosemans (2017) je kreirao skalu za merenje osobinske ravnoteže duha – stepena do kog ostajemo otvoreni, prijemčivi, uravnoteženi, neosuđujući i nereaktivni pred spoljašnjim podražajima. Gross i John (2003) su pokazali da osobe sa razvijenijim veštinama regulacije emocija pokazuju viši nivo ekvanimiteta. S druge strane, razvijanjem sposobnosti da bolje razumemo i upravljamo sopstvenim emocijama, možemo negovati ekvanimitet i doživeti veće blagostanje.

Ekvanimitet proizilazi iz pažljivo negovanog načina razmišljanja i smirenog unutrašnjeg stava koji nas čini otpornijima na spoljašnje okolnosti

Mnogi istraživači su pokazali da je ekvanimitet osnovna komponenta mindfulnessa i veoma poželjan efekat kod onih koji meditiraju (Eberth i dr., 2019). Cheever i dr. (2023, str. 148) ekvanimitet razumeju kao „prihvatajuće i nereaktivno mentalno stanje koje je steklo sve veće priznanje kao ključni mehanizam mindfulness intervencija“.

Ne povećavati patnju

U budističkim učenjima, ekvanimitet se prevodi Pali rečju „upekkha“, što znači „posmatrati sa visine“ ili „posmatrati sa strpljenjem“. Upekkha označava dopuštanje sebi da posmatrate ono što se dešava, a da pritom ne budete uvučeni u emocije koje izaziva ono što vidite. Uz praksu, ova posmatračka distanca smanjuje reaktivnost na okolnosti, donoseći stanje uma ispunjeno neizmernim blagostanjem i mirom. Prema budističkim verovanjima, često pristupamo svojim iskustvima kroz prizmu žudnje, vezanosti ili odbojnosti – a sve to povećava patnju. U budizmu, ekvanimitet se odnosi na stanje mentalne ravnoteže i ujednačenosti uma. On je jedan od Četiri Brahma-vihare, koje se smatraju uzvišenim ili božanskim stanjima uma i podrazumeva održavanje unutrašnjeg mira i stabilnosti bez obzira na spoljašnje okolnosti. U budističkom učenju, ekvanimitet podrazumeva i jednako ophođenje prema svim bićima, bez diskriminacije.

Duboko je povezan i sa budističkim razumevanjem prolaznosti, jer priznaje da je sve u životu podložno promeni i stalnom toku – uključujući i naša mentalna i emocionalna stanja. Prihvatanjem prolaznosti i nevezivanjem za njenu neizbežnost, možemo razviti uravnotežen pogled koji izbegava preteranu euforiju ili očaj. Ekvanimitet se smatra ključnim faktorom na putu ka duhovnom prosvetljenju i oslobađanju iz ciklusa ponovnog rađanja u budizmu. On se doživljava kao viši stepen uma koji nastaje kroz negovanje mindfulness-a, mudrosti i oslobađanje od ego-centričnih želja. 

Promeniti perspektivu

Ekvanimiti se najbolje prepoznaje po sposobnosti fleksibilnog sagledavanja perspektive. Postaje način percepcije, stalno u pokretu, posmatrajući stvari nad svime što se može pojaviti, tečno primećujući, na primer, i uznemirujuće i spokojno, sa svesnošću da jedno zavisi od drugog.

Postoji transformativni trenutak u životu američkog duhovnog vođe Rama Dasa koji jasno pokazuje koliko je važno isprobavati različite perspektive. Godine 1967, njegov hinduistički guru Neem Karoli Baba ga je podstakao da napusti Indiju i vrati se u Sjedinjene Američke Države kako bi podučavao. Suočen sa jednostavnom porukom svog gurua: „Voli ljude i nahrani ih“, Ram Das se ustručavao, protestujući da ga njegova duhovna nesavršenost diskvalifikuje za tako humanu misiju. Tada je Neem Karoli Baba ustao i počeo polako i promišljeno da kruži oko Rama Dasa, posmatrajući ga iz svih uglova. Nakon što je ponovo seo, guru ga je duboko pogledao u oči i jednostavno zaključio: „Ne vidim nikakve nesavršenosti.“

Ocenjivanje nesavršenosti kod Rama Dasa ovde se otkriva kao ništa više do funkcije pristrasnosti, rezultat fokusiranja na pojedinačno umesto na celinu. Možda je ovo suštinsko značenje ljubavi koju će Ram Das, po povratku u SAD, podučavati milionima narednih pet decenija – naime, da podrediti sve ljubavi zahteva univerzalno sagledavanje, sa svih strana, sa promenama perspektive.

Ekvanimitet ne umanjuje radosti života, već povećava prijatna iskustva jer takva sreća nije podložna promenama

Postupati u saglasnosti sa ekvanimnosti znači susretati jednu stvar, zatim drugu i još jednu, pri čemu se svaka stvar posmatra sa ujednačenom pažnjom. Kako se stvari uzimaju u svest, iskustvo se pojavljuje kao harmoničan tok, i osoba sa radošću dočekuje pojavu novih mogućnosti. Mnoge joga tradicije neguju ekvanimitet kroz svakodnevnu meditaciju i praksu joge. Škola Upeksha Joga („upekshā“ na sanskritu znači „ekvanimitet“) smatra ekvanimitet osnovnim principom joge.

Umerenost srednjeg puta

Ekvanimitet ne umanjuje radosti života, već povećava prijatna iskustva jer takva sreća nije podložna promenama. Ona je stabilna, snažna i nezavisna od nepredvidivosti života. Iskustva se uživaju onakva kakva jesu, jer nisu više presudna za vaše stanje uma. Strast se u filozofiji i religiji smatra aspektom ljudske prirode koji zahteva kroćenje kako bi se stvorio prostor za mudrost, a preterana emotivnost je osnova smrtonosnih grehova: ponosa, pohlepe, gneva, zavisti, požude, proždrljivosti i lenjosti. Ekvanimitet nas uči da posmatramo sve aspekte života – prijatne i neprijatne – sa strpljenjem i jasnoćom, dopuštajući sebi da budemo potpuno prisutni i otvoreni. Kroz praksu meditacije, joge i samorefleksije, ekvanimitet povećava našu unutrašnju stabilnost, osnažuje radost i oslobađa nas straha i pretjerane vezanosti. On pronalazi srednji put između apatije i strasti, omogućavajući nam da živimo sa smirenošću, mudrošću i autentičnom radošću, uprkos nepredvidivosti života.

(Izvori: psyche.co; positivepsychology.com)

Pročitaj i: Prihvati i oslobodi se: praktikovanje radikalnog prihvatanja

Tekst: Jasmina Stojanović / Foto: Pexels