Da li ste razmišljali kako nada i strah deluju kao sasvim opozitne reakcije u odnosu na neku situaciju? I jeste tako, ali to su samo dva kraja iste linije neizvesnosti
I jedna i druga opcija, ili perspektiva jesu konstrukt našeg uma, dakle, nešto što se još uvek nije dogodilo. Naš um prilično nema strpljenja za neizvesnost, ne ume da čeka u miru, već je stalno upleten u kreiranje najrazličitijih scenarija, nekada u pravcu najboljeg ishoda a, priznaćete, češće u kreiranju najgorih mogućih raspleta.
Zašto je tako? To je naprosto u ljudskoj prirodi, tako se čovek odvajkada pripremao za svet izvan plemena i pećine, vrebale su opasnosti na svakom koraku. Um je morao biti spreman za brzu reakciju. Tako smo upali u sopstvenu zamku. Danas, kada je svet prilično bezbedno mesto (makar ne preti opasnost da iza ćoška ogromni lav naleti na nas) mi i dalje strahujemo. A osećamo da život koji počiva na strahu jeste tamnica.
I da li možemo nešto promeniti? Dobra vest je da možemo, a jedini način da zaista i svedočimo najboljem scenariju jeste u tome da poverujemo da nas baš takav i čeka. Da će se sve složiti baš onako kako je najbolje za nas, baš po našoj želji, potrebi i nadi.
Zato navikavajte svoj um na moć pozitivnog razmišljanja, proširite svoju svest putevima nade i vere u najbolje rešenje, budite u ulozi pobednika i oslobodite se identiteta gubitnika, gde ste verovatmo sami sebe zaključali ponavaljnjem obrazaca i narativa koji vas vraćaju na uverenje da ne vredite, da ne možete, da ste nesrećni i malerozni.
Najbolji put do samopromene je kroz samoupoređivanje – kako ste danas u odnosu na juče. Najopasnije je ostati u okvirima lažnog komfora. Negde pročitah, hrabrost nije suprotnost kukavicluku, već je suprotnost komforu. Oslobodite sebe potrebe za naviknutim obrascima. Krenite u pravcu promene.
Negde pročitah, hrabrost nije suprotnost kukavicluku, već je suprotnost komforu.
A možete i primeniti neobičan pristup, pomoć u samoproceni. Ovo sam čula od drage Jasmine Stojanović. Sagovorniku postavite pitanje: Kako sam ja danas?
I nadate se iskenom odgovoru, a i kakav god bio, on nešto govori. Prenosi utisak sagovornika o nama. Kako nas to danas vide, doživljavaju. Ali i kako mi doživaljavmo odgovor koji nam se možda i nije svideo. Kako reagujemo ukoliko ono što čujemo od drugih o nama i ono kako sebe danas vidimo stoje u potpunom nesaglasju.
Interesantno je, zar ne…
Lepota je u promeni svesti i otvorenosti da učimo kako od drugih tako i posmatrajući sebe…
Pročitaj i: O ljubavi, cipelama i kreativnom selfu
Tekst: Irena Rangelov / Foto: Pexels
