Uspostavljanje životnog balansa može biti veoma korisno, jer pomaže da negujemo sopstvenu sreću, unutrašnji mir i ostanemo bazični ka čemu svi donekle težimo
Za početak, krenućemo od same reči balans koju sve više možemo čuti u upotrebi kada govorimo o opštem dobru. Povezujemo je sa stabilnošću, ravnotežom, strpljenjem… Sama definicija balansa je individualna i svako je doživljava na sebi svojstven način. Iz mog ugla, balans predstavlja težnju ka ispunjenom životu unutrašnjim mirom. Pri tome mislim na ljude, mesta, iskustva, kao i na misli, osećanja, ciljeve, vrednosti i emocije. Sve što nastaje u nama. Jednom rečju, zadovoljstvo i to na svim aspektima života. Na kraju dana, kada saberemo sva ta mesta, iskustva, događaje, ljude, obaveze, da li smo srećni dobijenim ishodom svojih (ne)činjenja ili nas prati osećanje nezadovoljstva, jer smo uspeli na jednom aspektu života, dok smo na drugom podbacili.
Od svih izabranih ili nametnutih životnih uloga i svega onoga što mislimo da moramo, da se od nas očekuje, a pri tom nije naša važnost i vrednost, stvaramo nezdrave životne navike. Navike koje svakodnevnim ponavljanjem postaju naše ponašanje. Čine nas ponekad umornim i nervoznim, pa i ranjivim sve te oscilacije uspona i padova. Pokušaji da držimo sve pod kontrolom, što je gotovo nemoguće, stvara u nama pritisak i tenziju. Život takav ume da deluje „zamršeno“, a mi skloni tome da zaboravljamo da su konci u našim rukama i da smo mi ti koji povlače poteze.
Pokušaji da držimo sve pod kontrolom, što je gotovo nemoguće, stvara u nama pritisak i tenziju
Za početak je dovoljno da znamo da ne moramo sve, pogotovo tuđe, kao i da ništa nije vredno stresa. Ovo već zvuči toliko poznato i toliko onaj momenat “znamo”, ali mi se čini kao da nas je stalno potrebno podsećati na to. Oslobađajuće je, ali kad istinski to i živimo. Balans nam je neophodan upravo iz tih razloga, kako naše telo i naš vlastiti mozak ne bi radio protiv nas. I moguće je uspostaviti ga, ali je potrebno naše aktivno učešće, odluka i volja da preispitamo svoj život i ko upravlja njime.
Šta je ono što nam može pomoći prilikom uspostavljanje balansa?
Postavljanje granica: Ovo samo zvuči neprivlačno, s obzirom da svi težimo i volimo reč sloboda. Ali smatram da su nam individualne granice neophodne, ukoliko težimo balansu, i da će nam upravo to pružiti slobodu. Ako u sebi postavimo granice, bolje ćemo razumeti šta i zašto nam je nešto važno od toga što radimo. Samim tim kad znamo zašto nešto radimo, imamo svrhu. Lakše nam je da ostanemo u miru. Saznanjem naših važnosti saznajemo i naše vrednosti, na osnovu kojih se gradimo, postajemo oni koji želimo da budemo.
Većinu stvari rutinski obavljamo, prihvatamo ono što prelazi našu zamišljenu liniju i to dovodi do problema. Umara nas i troši energiju kada ne znamo ni zašto nešto radimo, ni zbog koga. Trebalo bi da razmišljamo kome i čemu ćemo dozvoliti da našu granicu pređe. Potrebno je da smo aktivni učesnici u tim otkrivanjima, a najpre iskreni prem sebi. Kada uspostavimo granice olakšaćemo sopstvene izbore koje smo svakodnevno u prilici da donosimo. Tako da će ishod izbora biti najbolji za nas. Počnite od toga gde ide vaše vreme, energija i trud i da li vam je i zašto zaista važno to.
Uvežbajte sposobnost da odvojite vreme za sebe, da ne prihvatate sve zahteve, molbe, potrebe koji i drugi mogu sami da izvrše
Govorite „ne“: Zašto nam toliko teško pada jednostavna reč „Ne“? Okej, komplikovano je nekad izreći je, isto koliko ju je i neprijatno čuti. Ali je u uspostavljanju ravnoteže ključna. Naučite da raspolažete i cenite svoje vreme. Uvežbajte sposobnost da odvojite vreme za sebe, da ne prihvatate sve zahteve, molbe, potrebe koji i drugi mogu sami da izvrše. Prihvatajte ono što kod vas izaziva pozitivne reakcije. Suština postavljanja granica je u tome da naučite da kažete ne. Koliko god bilo neugodno, oslobađajuće je i manje šteti od jednog „Da“ koje neće biti u skladu sa vama.
Pažnja: Definišite sebi jasno i precizno šta je to što želite, čemu stremite. Definišite ciljeve. Pri tome, uvek imajte viziju kako bi to trebalo da funkcioniše. Usmerite svoju pažnju upravo na to. Fokusiranjem na ono što vam je bitno, nećete gubiti vreme na ono što vam je nepotrebno i što kod vas izaziva pritisak. Ukoliko niste sigurni šta je to na šta bi vam pažnja trebala biti, vodite beleške o svojim razmišljanjima, potrebama, željama. Izaberite prioritete. Ovo ne znači da treba da se odričemo stvari u kojima uživamo, ali jednostavno da izaberemo prioritet između onog čega želimo da balansiramo. Ovo nas oslobađa i rasterećuje osećaja krivice i razmišljanja o neuspehu. Prihvatite odgovornost za sve odluke koje su isključivo vaš proizvod.
Pročitaj i: Kakva smo podrška sami sebi
Tekst: Vesna Kragulj / Foto: Pexels
